Od „Molitve“ do „Kraj mene“: Ko je sve predstavljao Srbiju na Evroviziji od 2007. godine

Od tada do danas, Srbija je na Evroviziju slala balade, etno-pop kompozicije, eksperimentalne nastupe, pop pesme, umetničke koncepte, ali i numere koje su izazivale podeljene reakcije domaće publike. Bilo je velikih uspeha, poput trećeg mesta Željka Joksimovića 2012. i petog mesta Konstrakte 2022, ali i godina u kojima Srbija nije uspela da se plasira u finale.

Srbija nije učestvovala 2014. godine, dok 2020. Evrovizija nije održana zbog pandemije koronavirusa, iako je grupa Hurricane tada već bila izabrana za predstavnika. Od 2022. godine domaći predstavnik se bira kroz festival „Pesma za Evroviziju“, koji je ponovo postao jedan od najpraćenijih muzičkih televizijskih događaja u Srbiji.

2007 – Marija Šerifović, „Molitva“

Prvi samostalni nastup Srbije na Evroviziji ostao je i njen najveći uspeh. Marija Šerifović je 2007. godine u Helsinkiju pobedila sa pesmom „Molitva“, osvojivši 268 bodova u finalu. Pre toga je bila prva i u polufinalu, sa 298 bodova.

„Molitva“ je bila moćna balada na srpskom jeziku, bez velikih scenskih trikova, koreografije ili spektakularne produkcije. U centru svega bili su glas, emocija i pesma. Upravo zato je pobeda imala dodatnu težinu: Srbija je trijumfovala pesmom koja nije pokušala da se prilagodi tada dominantnom evrovizijskom pop formatu, već je nastupila sa jasnim identitetom i snažnom interpretacijom.

2008 – Jelena Tomašević feat. Bora Dugić, „Oro“

Godinu dana posle pobede, Evrovizija je održana u Beogradu, a Srbiju je kao domaćina predstavljala Jelena Tomašević sa pesmom „Oro“, uz nastup Bore Dugića na fruli. Srbija je kao zemlja domaćin nastupila direktno u finalu i zauzela šesto mesto sa 160 bodova.

„Oro“ je nastavilo liniju emotivnih, etno obojenih kompozicija, sa snažnim osloncem na tradiciju i vokalnu interpretaciju. Iako nije ponovila uspeh „Molitve“, pesma je ostvarila vrlo dobar rezultat i ostala među zapaženijim srpskim evrovizijskim nastupima.

2009 – Marko Kon i Milaan, „Cipela“

Marko Kon i Milaan predstavljali su Srbiju 2009. godine u Moskvi sa pesmom „Cipela“. Nastup je bio zamišljen kao duhovita, teatralna i pomalo karikaturalna evrovizijska tačka, potpuno drugačija od ozbiljnih balada koje su Srbiji prethodno donele uspeh.

Srbija je u drugom polufinalu zauzela deseto mesto sa 60 bodova, ali se nije plasirala u finale zbog tadašnjeg sistema kvalifikacija. Bio je to prvi put da Srbija kao samostalna država ostaje bez finala, što je pokazalo da evrovizijska publika nije uvek spremna da nagradi humoristički pristup, naročito kada pesma ne uspe da pređe jezičke i kulturne barijere.

2010 – Milan Stanković, „Ovo je Balkan“

Milan Stanković je 2010. godine predstavljao Srbiju u Oslu sa pesmom „Ovo je Balkan“, koju je komponovao Goran Bregović. Pesma je spojila pop, balkanski ritam i prepoznatljiv vizuelni identitet, uz nastup koji je bio znatno šareniji i razigraniji od prethodnih srpskih predstavnika.

U polufinalu je Srbija završila na petom mestu sa 79 bodova, dok je u finalu zauzela 13. mesto sa 72 boda. „Ovo je Balkan“ nije donela vrhunski plasman, ali je bila jedna od pesama koje su jasno igrale na regionalni karakter, scensku energiju i lako pamtljiv refren.

2011 – Nina, „Čaroban“

Godinu dana kasnije Srbiju je predstavljala Nina sa pesmom „Čaroban“. U Dizeldorfu je donela retro-pop estetiku, inspirisanu šezdesetim godinama, sa vedrim nastupom i vizuelnim stilom koji se izdvajao od većine konkurencije.

Nina je prošla u finale iz prvog polufinala, gde je bila osma sa 67 bodova. U finalu je završila na 14. mestu sa 85 bodova. „Čaroban“ je ostao zapamćen kao simpatičan, radiofoničan i stilski zaokružen nastup, ali bez dovoljno snažnog takmičarskog zamaha za viši plasman.

2012 – Željko Joksimović, „Nije ljubav stvar“

Željko Joksimović se 2012. vratio na Evroviziju kao jedan od najpoznatijih autora i izvođača iz regiona. Srbiju je u Bakuu predstavljao pesmom „Nije ljubav stvar“, velikom baladom u njegovom prepoznatljivom stilu.

Rezultat je bio jedan od najboljih u istoriji Srbije na Evroviziji. Joksimović je u drugom polufinalu zauzeo drugo mesto sa 159 bodova, a u finalu treće mesto sa 214 bodova. To je do danas najbolji plasman Srbije posle pobede Marije Šerifović. Pesma je potvrdila da emotivna balada na srpskom jeziku i dalje može da bude ozbiljan evrovizijski adut.

2013 – Moje 3, „Ljubav je svuda“

Grupa Moje 3, koju su činile Mirna Radulović, Nevena Božović i Sara Jovanović, predstavljala je Srbiju 2013. godine u Malmeu sa pesmom „Ljubav je svuda“. Nastup je bio zasnovan na pop konceptu, kostimima i scenskoj priči o ljubavnom trouglu.

Srbija je završila na 11. mestu u prvom polufinalu sa 46 bodova i nije se plasirala u finale. Bio je to drugi srpski neuspeh u polufinalu, a nastup je ostao upamćen kao primer pesme i scenskog koncepta koji nisu uspeli da se dovoljno jasno povežu sa evropskom publikom.

2014 – Srbija nije učestvovala

Srbija 2014. godine nije učestvovala na Evroviziji. To je bila jedina godina od debija 2007. do danas, ne računajući otkazanu Evroviziju 2020, u kojoj Srbija nije imala izabranog predstavnika za takmičenje.

Pauza je došla posle slabijeg rezultata 2013, ali se Srbija već naredne godine vratila na takmičenje sa potpuno drugačijim pristupom i pesmom na engleskom jeziku.

2015 – Bojana Stamenov, „Beauty Never Lies“

Bojana Stamenov predstavljala je Srbiju 2015. godine u Beču sa pesmom „Beauty Never Lies“. Pesma je prvobitno bila poznata u srpskoj verziji kao „Ceo svet je moj“, ali je na Evroviziji izvedena na engleskom jeziku.

Bojana je u prvom polufinalu zauzela deveto mesto sa 63 boda i plasirala se u finale, gde je završila na desetom mestu sa 53 boda. Bio je to prvi srpski ulazak u top 10 posle Željka Joksimovića 2012. godine. Pesma je posebno bila zapažena zbog poruke o prihvatanju sebe i snažne vokalne interpretacije.

2016 – Sanja Vučić ZAA, „Goodbye (Shelter)“

Sanja Vučić je 2016. godine predstavljala Srbiju pod imenom Sanja Vučić ZAA, sa pesmom „Goodbye (Shelter)“. Pesma je govorila o nasilju nad ženama i imala je ozbiljniji društveni ton nego većina tadašnjih evrovizijskih kompozicija.

Srbija se iz drugog polufinala plasirala u finale kao deseta, sa 105 bodova. U finalu je završila na 18. mestu sa 115 bodova. Iako plasman nije bio visok, nastup je ostao upamćen kao jedan od tematski najangažovanijih srpskih evrovizijskih nastupa.

2017 – Tijana Bogićević, „In Too Deep“

Tijana Bogićević predstavljala je Srbiju 2017. godine u Kijevu sa pesmom „In Too Deep“. Bila je to moderna pop numera na engleskom jeziku, zamišljena kao savremeniji evrovizijski paket.

Međutim, Srbija se nije plasirala u finale. Tijana je u drugom polufinalu zauzela 11. mesto sa 98 bodova, što je značilo da joj je finale izmaklo za jednu poziciju. „In Too Deep“ je imala solidnu produkciju, ali nije ostavila dovoljno snažan utisak u konkurenciji te godine.

2018 – Sanja Ilić & Balkanika, „Nova deca“

Sanja Ilić & Balkanika predstavljali su Srbiju 2018. godine u Lisabonu sa pesmom „Nova deca“. Bio je to povratak izraženijem etno zvuku, kombinovanom sa modernijom produkcijom i grupnim scenskim nastupom.

Srbija je u drugom polufinalu zauzela deveto mesto sa 117 bodova i prošla u finale. U finalu je završila na 19. mestu sa 113 bodova. „Nova deca“ nije bila među najvećim favoritima, ali je Srbiji vratila finale posle propuštenog plasmana 2017. godine.

2019 – Nevena Božović, „Kruna“

Nevena Božović se 2019. vratila na Evroviziju, ovoga puta kao solo izvođačica, sa pesmom „Kruna“. Pre toga je već predstavljala Srbiju 2013. kao članica grupe Moje 3, a nastupala je i na Dečjoj Evroviziji.

„Kruna“ je bila klasična evrovizijska balada, izvedena na srpskom jeziku. Nevena je u prvom polufinalu zauzela sedmo mesto sa 156 bodova, dok je u finalu bila 18. sa 89 bodova. Pesma je donela Srbiji još jedno finale, ali bez plasmana u gornji deo tabele.

2020 – Hurricane, „Hasta la vista“

Grupa Hurricane, koju su činile Sanja Vučić, Ivana Nikolić i Ksenija Knežević, trebalo je da predstavlja Srbiju 2020. godine u Roterdamu sa pesmom „Hasta la vista“. Pesma je izabrana na Beoviziji i bila je zamišljena kao energičan pop nastup sa jakim regionalnim potencijalom.

Evrovizija 2020. ipak nije održana zbog pandemije koronavirusa, pa Hurricane nikada nije nastupio sa ovom pesmom na evrovizijskoj sceni. Srbija je, kao i mnoge druge zemlje, odlučila da istim izvođačima pruži novu priliku naredne godine.

2021 – Hurricane, „Loco Loco“

Hurricane se 2021. vratio na Evroviziju sa pesmom „Loco Loco“. Za razliku od 2020, takmičenje je održano u Roterdamu, a Srbija je nastupila sa energičnim pop nastupom koji se oslanjao na ples, scensku sigurnost i prepoznatljivu energiju grupe.

U drugom polufinalu Srbija je zauzela osmo mesto sa 124 boda i plasirala se u finale. U finalu je Hurricane završio na 15. mestu sa 102 boda. „Loco Loco“ nije donela visok plasman, ali je bila jedna od pesama koje su imale snažan odjek kod publike i na društvenim mrežama.

2022 – Konstrakta, „In corpore sano“

Konstrakta je 2022. godine postala jedan od najvećih evrovizijskih fenomena koje je Srbija poslala na takmičenje. Sa pesmom „In corpore sano“ pobedila je na domaćem izboru i u Torinu predstavila potpuno drugačiji koncept: minimalistički nastup, pranje ruku, latinski naslov, društveni komentar i refren koji je ubrzo postao viralan.

Srbija je u drugom polufinalu zauzela treće mesto sa 237 bodova, a u finalu završila peta sa 312 bodova. To je najbolji rezultat Srbije još od 2012. godine. Konstrakta je pokazala da Evrovizija može da nagradi originalnost, ironiju i umetnički koncept, čak i kada pesma ne liči na klasičan festivalski hit.

2023 – Luke Black, „Samo mi se spava“

Luke Black predstavljao je Srbiju 2023. godine u Liverpulu sa pesmom „Samo mi se spava“. Nastup je imao mračniju, gejmersku i distopijsku estetiku, uz tekst koji je kombinovao srpski i engleski jezik.

Srbija je u prvom polufinalu zauzela deseto mesto sa 37 bodova i prošla u finale kao poslednji kvalifikant iz te večeri. U finalu je Luke Black završio na 24. mestu sa 30 bodova. Iako rezultat nije bio visok, nastup je bio stilski prepoznatljiv i jasno drugačiji od većine srpskih predstavnika pre njega.

2024 – Teya Dora, „Ramonda“

Teya Dora je 2024. godine predstavljala Srbiju u Malmeu sa pesmom „Ramonda“. Pesma je bila emotivna balada sa simbolikom cveta Natalijina ramonda, koji se u Srbiji povezuje sa stradanjem i obnovom.

U prvom polufinalu Srbija je zauzela deseto mesto sa 47 bodova i plasirala se u finale. U finalu je Teya Dora završila na 17. mestu sa 54 boda. „Ramonda“ je bila mirniji, suptilniji nastup, oslonjen na atmosferu, vokal i simboliku, a manje na spektakl.

2025 – Princ, „Mila“

Princ, odnosno Stefan Zdravković, predstavljao je Srbiju 2025. godine u Bazelu sa pesmom „Mila“. Pesma je izabrana na festivalu „Pesma za Evroviziju 2025“ i predstavljala je povratak emotivnijem, tradicionalnije oblikovanom pop izrazu.

Srbija se, međutim, nije plasirala u finale. Princ je u drugom polufinalu zauzeo 14. mesto sa 28 bodova, što je bio jedan od najslabijih rezultata Srbije od samostalnog debija. Time je prekinut niz finala koji je trajao od 2018. do 2024. godine.

2026 – Lavina, „Kraj mene“

Za Evroviziju 2026. godine, koja se održava u Beču, Srbiju predstavlja grupa Lavina sa pesmom „Kraj mene“. Bend je pobedio na festivalu „Pesma za Evroviziju 2026“, a zvanična stranica Evrovizije navodi da je pobeda bila ubedljiva, jer je Lavina osvojila i glasove publike i glasove žirija.

Lavina donosi Srbiji jedan od žanrovski najdrugačijih nastupa u njenoj novijoj evrovizijskoj istoriji. Reč je o bendu iz Niša koji kombinuje moderni metal, teške gitarske rifove, elektronske elemente i introspektivne tekstove. Prema rasporedu objavljenom na zvaničnoj stranici Evrovizije, Srbija treba da nastupi u drugoj polovini prvog polufinala, 12. maja 2026. godine.