Sećanje na Mila Dora

Na književnoj tribini koju je juče organizovalo Srpsko književno društvo u znak sećanja na pisca Mila Dora, prijatelji, pisci i kritičari koji su poznavali i radili sa austrijskim pesnikom srpskog porekla, još jednom su istakli značajnu ulogu koju je Milo Dor imao u spajanju austrijske i srpske kulture. Učesnici tribine posebno su se osvrnuli na pripovetke iz zbirke Salto mortale, Dorove zapise sa putovanja, kao i romane „Mrtvaci na odmoru“, „Sećanje samo“ i „Beli grad“.
Vasa Pavković, urednik Narodne knjige u čijem su se izdanju pojavile priče „Salto mortale“ naglasio je da je u vreme kada su se romani Mila Dora pojavili, na književnoj sceni bio dominantan sasvim drugačiji izraz, a to je parabolična, fantastična kratka priča. Uprkos tome, realistična, duga proza Mila Dora, često pisana u nastavcima, preživela je jedno vreme, ističući duh humanosti i tolerancije, istovremeno prepoznatljiv i kao duh srednje Evrope, o kojoj je često pisao. U zbirci „Salto mortale“, naveo je Pavković, zapravo je dat razvojni luk samih vrhunaca Dorove pripovetke: od realističnih svedočanstava o nesigurnosti ljudske sudbine u vreme nakon i za vreme Drugog svetskog rata, do paraboličnih i fantastičnih, postmodernih priča.
– Koristeći bigrafizam u književnosti koji transponuje i domaštava, Milo Dor je nepretenciozno stvario književnost svojstvenu sebi i svome karakteru: neposrednu i dostojanstvenu – zaključio je u svom izlaganju o Doru Mihailo Pantić, književni kritičar. Milo Dor, rođen kao Milutin Doroslovac u Budimpešti, preminuo je krajem 2005. u Beču, u 82. godini života. Odrastao u Beogradu, a veći deo života proveo u Beču. Izjašnjavao se kao „Austrijanac, Bečlija i Evropljanin srpskog porekla“. Bio je predsednik Udruženja autora Austrije i član austrijskog PEN kluba. B.