Skup "Kartografija i kartofilija u Srbiji 2022." 14. maja u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ 1Foto: Promo

Skup „Kartografija i kartofilija u Srbiji 2022“ održaće se u subotu 14. maja sa početkom u 10 časova u organizaciji Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ i Instituta za javnu politiku.

Skup predstavlja prvi dogadja ove vrste kod nas, a okupiće naučnike, kolekcionare i predstavnike insitutcija sa ciljem da se podstakne interesovanje akademske i šire javnosti za teme izrade, sakupljanja i korišćenja mapa, karata, atlasa – kartografije i kartofilije uopše.

U okviru skupa će biti održana i jednodnevna izložba mapa i karata iz fonda Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ i Instituta za javnu politiku, na kojoj će svi zainteresovani po prvi put moći da vide neke od najređih i najvrednijih mapa, karata i veduta sa ovih prostora.

Neposredni povod za održavanje skupa je promocija knjige “Zbirka mapa, veduta i dokumenata – Srbija, Crna Gora i Dalmacija kroz vekove“ Instituta za javnu politiku koja javnosti prvi put prezentuje vrednu kolekciju ove institucije.

U okviru skupa biće realizovane tri sesije: Promocija knjige Zbirka mapa, veduta i dokumenata, Kartografija i njen razvoj i Kartofilija – institucionalne i privatne kolekcije.

“Zbirka retkih mapa, veduta i knjiga koje sadrže mape“, Instituta za javnu politiku, predstavlja 112 mapa, 39 veduta i 41 knjige, dokumenata i tome srodnog materijala.

Skup "Kartografija i kartofilija u Srbiji 2022." 14. maja u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ 2
Foto: Promo

Ovaj katalog je zamišljen, pre svega, kao kratak uvod u kartofiliju i kolekcionarstvo u generalnom smislu, a ne samo kao suvoparno nabrajanje podataka. U njemu se mogu pronaći informacije o tehnikama izrade i štampe, a govori se i o istorijskom kontekstu, odnosno okolnostima u kojima su ova dela nastala. Neke od mapa stvarane su tokom ili neposredno nakon ratova, a u čast velikih vladara i vojskovođa.

„S druge strane, u zbirci se nalaze i dela koja odlikuje izvanredno umeće tadašnjih majstora-gravera i čija je vrednost prvenstveno umetnička. Takođe, deo zbirke zauzimaju i mape koje su bile informativnog karaktera, a koje su trgovci i putnici koristili za računanje dužine putovanja koje ih je očekivalo. Nastojanje kartopisca i umetnika bilo je različite prirode, ali je, posmatrano iz današnje perspektive, krajnji ishod isti – jedinstveni komad ‘istorije'“, navodi se u saopštenju.

Poduhvat sistematizacije, digitalizacije i procenjivanja materijala započet je sredinom 2018. godine, a okončan u decembru 2019.

„U ovoj kolekciji nalaze se mape Balkanskog poluostrva sa posebnim osvrtom na centralnu Srbiju, Vojvodinu, Hercegovinu, Slavoniju, Boku kotorsku i istočnu obalu Jadrana. U ovom, drugom, izdanju zbirke nalaze se dela nastala između 1493. i 1931. godine, obuhvatajući period duži od pet vekova“, saopšteno je iz organizacije.

Zajedno sa nekoliko privatnih kolekcija, ovo je jedna od najobimnijih kartofilskih zbirki na našim prostorima koje nisu u državnom vlasništvu.

„Ova zbirka, kao i svaka druga, predstavlja živu stvar, koja vremenom raste, širi se i menja oblik. Ona nije ograničena određenom tematikom ili vrstom materijala. U njoj se, osim mapa, veduta i knjiga, mogu naći i jedna nebeska karta, kao i dokumenti“, zaključeno je u saopštenju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.