Čuvena istorijsko-etnografska rasprava Leontija Pavlovića „Kultovi lica kod Srba i Makedonaca“, objavljena 1965. u okviru izdavačke delatnosti Muzeja u Smederevu, doživela je svoje novo, drugo izdanje u Službenom glasniku, koje je predstavljeno u knjižari „Geca Kon“ u Beogradu.
Reč je knjizi koja je zbog tematike – kultovi i mošti svetitelja, bila izvan svog vremena zbog čega je gotovo prećutana u široj javnosti, ali je svojim kvalitetom i značajem postala nezaobilazna literatura u nauci.
Knjigu je uredio i vizuelno opremio istoričar Borisav Čeliković, jedan od urednika Službenog glasnika.
– Ova studija je toliko slojevita da bi samo o tome mogla da se napiše posebna knjiga što zbog njenog autora, što zbog teme. NJom su obuhvaćene: teologija, istorija, etnografija, istorija umetnosti. Pojavila se u vremenu komunizma kad su kultovi proganjani kao nešto nazadno i zaostalo. Iako je ovo jedinstvena knjiga, danas ne bi imao ko da napiše takvo delo, imala je samo nekoliko prikaza, uglavnom u crkvenoj štampi, ali je zato u nauku ušla sama, spontano, svojim kvalitetom – rekao je Borisav Čeliković.
Ova knjiga Lentija Pavlovića (1914-1997), koji je posle trgovačke škole završio u monaštvu, o onda iznenada 1956. manastir zamenio učiteljskim pozivom u Azanji, a potom mestom upravnika Muzeja u Smederevu, ostavivši iza sebe naučni i publicistički opus od 600 bibliografskih jedinica, zapravo je njegova doktorska disertacija.
Odbranjena je 1964. na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je ranije završio i bogoslovske studije.
Snežana Cvetković iz Muzeja u Smederevu objasnila je juče da je ova institucija 1965. objavila Pavlovićeve „Kultove lica kod Srba i Makedonaca“ koji su rasprodati za nešto više od godinu dana, a i danas traženi jer su brzo postali nezaobilazna naučna građa, po sadržaju jedinstvena u srpskoj kulturu i nauci.
U ovom Pavlovićevom delu svestrano su proučeni i obrađeni kultovi južnoslovenskih svetitelja kanonizovanih u SPC.
On piše o nastanku tih kultova, moštima, žitijama, sužbama, praznicima, hramovima koji su i im posvećeni, portretima na freskama i ikonama.
Reč je o ukupno 37 svetitelja.
Sledi poglavlje u kome je 40 hronološki datiranih lokalnih kultova koji su se slavili u pojedinim manastirima i krajevima centralne i južne Srbije, kao i 17 nedatiranh kultova.
Pavlović nije izostavio ni 22 prekinuta kulta, mada su neki, kako se juče čulo, obnovljeni u proteklih šest decenija od obajvljivanja njegove knjige.
Tome treba dodati da se u studiji našlo 14 „stvorenih i isforsanih“ kultova.
– Od ovih 130 popisanih kultova u knjizi Leontija Pavlovića samo je njih 11 nastalo u okviru SPC, ostali su stvoreni u narodu. Zanimljivo je da on piše i o tipovima kultova i različtim motivima iz kojih su nastali. Sadržaj ove knjige važan je i za naš današnji odnos prema kultu. Seme koje su posejali Nemanjići i Crkva tu je među nama, bez obzira na istoriju koju smo preživeli, novostvorene nacije, novostvorene jezike, agresivni komunizam… U Crnoj Gori se pod barjakom Svetog Save i Svetog Vasilija Ostroškog dešavaju krupne stvari i počinju procesi… Čak su i neprijatelji Srba uočavali značaj kultova i koristili ih protiv nas. Zato i mi sami treba da se okrenemo samoupoznavanju i samopomirenju bez kojih nema nacionalnog preporoda – ocenio je istoričar Nemanja Dević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
