Međutim, ova nagrada koju dodeljuje časopis „Srpska reč“ nosi i teško breme prošlosti i tadašnjeg režima, jer je Dragiša Kašiković kao publicista i novinar ubijen 1977. godine u Čikagu, gde je uređivao list „Sloboda“. „Rukopis“ Udbe je bio prepoznatljiv.

Đergović je nagradu u oblasti aforizma podelio sa Arkadijem Davidovičem iz Rusije. No, s obzirom na dešavanja pre svega ovde u Srbiji, gušenje sloboda misli i javne reči, osnovno je pitanje koliko ima sličnosti i razlika onog Kašikovićevog i ovog našeg doba, tim pre što mnogi stvaraoci misle da je zajednički imenitelj – represija.

– Radovao bih se da živim u vremenu gde se slobodno misli, a da ne bude glava u torbi. Dragiša Kašiković je znao da su mu agenti Udbe za vratom, ali nije hteo da odustane od svojih uverenja. Lično nisam imao nikakvih pretnji do sada, iako se dugo bavim ovim poslom. Tako u Miloševićevom vremenu sam radio kao dopisnik iz Kragujevca za opozicione listove i objavljivao „vruće aforizme“. Na gradskom trgu imali smo „Alternativni dnevnik“ protivan režimu i tadašnjim medijskim lažima. Nažalost, mnogo toga i sada se dešava po istoj matrici, „samo njega nema“! Na satiričarima je da rade svoj posao, a oni na vlasti rade „svoj posao“, ne obazirući se na to šta pišemo – kaže rade Đergović za Danas.

BOGAT OPUS: Iako sadašnji kritičari društvenih pojava, a pogotovo aforističari, deluju kao slobodni strelci u borbi sa vetrenjačama, to je ipak pobeda“ driblinga duha na malom prostoru“. Đergović je svoju misiju otpočeo sa 20 godina, 1968. godine, i to u kultnoj emisiji „Minimaks“. To je vreme studentskih protesta, kod nas i u svetu, vreme ulaska sovjetskih trupa u Čehoslovačku, po mnogo čemu prelomna godina, a emisija Milovana Ilića Minimaksa slušala se diljem tadašnje Jugoslavije. I posle toga u emisiji „Tup tup“ istog autora Đergović je praktično 20 godina redovno sarađivao sa IIićem.

Kasnije nedeljno, u „zlatno doba“, slao je čak po 17 pisama sa svojim prilozima za radio emisije ili novinske priloge. Primera radi „Veselo veče“ Radio Beograda slušalo se u gotovo svim domovima, veoma slušana je bila i emisija „Vreme sporta i razonode“, sa prenosima utakmica iz Zagreba, Skoplja, Rijeke, Novog Sada, Tuzle, Beograda, LJubljane… Za svaku tu emisiju Đergović je bez zadrške „na prvu loptu“ davao šaljive komentare.

Sa emisijom „Selo veselo“, urednika Jove Aleksića, prošao je celu Srbiju, a redovno je slao priloge za „Karavan“, „Porodicu Jovanović“, Vikend magazin…U sećanju mu je prvi veliki javni nastup u „Pinkiju“ 1977. godine, pred 6000 posetilaca, gde su uživo učestvovali svi sa „vrha vrhova“ jugoslovenskog humora: Miodrag Petrović Čkalja, Mija Aleksić, Mića Tatić, Žika Milenković, Đuza Stojiljković, Ivan Hajtl, Bobi Maroti…

Sa novosadskim „Poljoprivrednikom“ sarađuje od 1971. godine, gde je objavio oko 500 humoreski. Za „Politiku ekspres“ objavio je 3.300 komentara, tokom 25 godina, a koliko je to imalo uticaja pokazuje podatak da je ovaj list imao tiraž i do pola miliona primeraka. Đergović je dobitnik brojnih nagrada, više od 30 saveznog karaktera. I to u svim mestima gde se neguju humor i satira, od Rijeke i Zagreba, do Bitolja, Skoplja, Novog Sada, Kruševca… Napisao je na hiljade aforizama, a dnevna norma mu je barem deset. Objavio je i 15 knjiga, a našao se u i najznačajnijim antologijama.

MUDROST I ČIVIJA: U ruskoj Antologiji mudrosti od pamtiveka do danas zastupljen je na stranici gde su Bizmark i Gete, takođe našao se u u antologijama aforizama u Poljskoj, Makedoniji i odnedavno i u Crnoj Gori. Ipak, kao retko ko vezan je za Šabac, i čuvenu „čiviju“.

– Prošle godine obeležili smo dve decenije „Čivijaške vrteške“ na Radio Šapcu, jedinstvene humorističko-satirične emisije na ovim prostorima. To je više od hiljadu jednočasovnih emisija, gde treba održati visok nivo i ono što priliči prestonici duha i satire. Važno je da proširimo mrežu saradnika, a verovatno je to još jedina emisija ovakvog tipa na prostorima bivše SFRJ. Ove godine proslavićemo 50. „Čivijadu“, belosvetski vašar humora i satire, koja se uprkos svemu održala. Naravno, naša ekipa iz „Vrteške“ nastavlja svoj zadatak, što će biti putokaz i za potonje generacije Čivijaša – ističe Rade Đergović, koji je bio i predsednik Čivijačke republike, ali, naravno, kao svaki dobar Čivijaš učestvovao i u „kontri“ zvaničnoj Čivijadi, gde je bio knjaz „Čivijaluka“.

Pored toga, Đergović je najbolji prenosilac tog čivijaškog duha i na najmlađe, tako da već 18 godina obilazi gradove i sela u Srbiji sa književnim časopisom za decu „Vitez“. On propagira tzv. školski aforizam. Obišao je i decu iz Trsta, Vićence, Temišvara… Kako kaže u krizama se sve lomi preko kulture, književni časopisi su ugašeni, a retki su listovi koji donose priloge iz kulture. Nažalost, pokazalo se da starlete kolo vode, pa onda od kulture nema ni pomena.

Ubijanje kulture

Naš sagovornik Rade Đergović je uveren da je u Srbiji najbolji aforizam u svetu: – Očigledno da ima plodno tle, ali kao u nekom prezasićenom rastvoru to što se dešava ne tiče se ovdašnjih političkih „čimbenika“, a izgleda ni šire javnosti. Ovo je zemlja rijaliti programa, gde su sveprisutni junaci iz kriminogene sredine, starlete, visoki funkcioneri, tajkuni… Neki karakazan gde su izgubljene sve vrednosti i norme pristojnog društva. Jasan pokazatelj su tabloidi, naravno Pink i Hepi televizija, sa pričama o svetskim zaverama, ljubavnim intrigama, ali i sa pornografskim sadržajima. I niko od nadležnih ne reaguje. Ovi mediji ubili su srpsku kulturu više nego svi ratovi do sada. Podilaze narodu , sa najnižim porivima, dok narod nema ni hleba da jede. Ali, taj isti milionski auditorijum šalje SMS poruke akterima ovog stalnog rijaliti šoua, kao junacima našeg doba. Po ceo božji dan se gleda ova kič parada, i to čak po tri generacije. A kultura je kičma svakog društva, i onda nije ni čudo gde smo dospeli, kaže Đergović, koji je objavio i danas aktuelni aforizam: „Probao sam sve droge. Najača politika“.

Aforizmi

– Moj deda živ na izbore nije izlazio. Čim je umro glasao je!

– Kad je baba saznala da svi u kući živimo do njene penzije odmah je angažovala lično obezbeđenje.

– Ko mi dirne Vođu, platiću mu!

– Predsednik se već pola sata nije pojavio na TV. Bože, da li mu je dobro?