Zahvaljujući novim tehnologijama, književnost se izmenila u poslednjih dvadesetak godina, ali ne zato što se sada brže piše, što često može da znači i nekvalitetnije, nego se izmenio način na koji se piše. S druge strane, ako izdavač ne prihvati da štampa knjigu, autor može da je postavi na neku od društvenih mreža i ona može da ima veći tiraž nego da je objavljena u nekoj izdavačkoj kući – kaže u razgovoru za Danas Filip David, naš ugledni književnik i dobitnik Ninove nagrade za roman „Kuća sećanja i zaborava”, koji je gost susreta književnika “Na pola puta” koji je okupio književne stvaraoce iz regiona.

U svojim knjigama, kroz sudbine pojedinaca tokom Drugog svetskog rata, preispitujete fenomene ljudskog zla i dobra, ali čini se da naša savremena književnost još nije otvorila temu nedavnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije. Je li to pitanje pojedinačne hrabrosti pisca ili možda odbijanje društva da se suoči i sa takvim temama?  

Poslednjih petnaestak godina te teme i sve ono što se događalo na prostoru bivše Jugoslavije nisu ozbiljno dodirnute. Izgleda da još nema dovoljno distance.

Bilo je tako strašnih zločina da čovek ne zna, evo ja sam pisac, s koje bi se strane toga poduhvatio. Naša sredina nije dovoljno zrela da prihvati i tu vrstu literature, a pisci su, možda, obazriviji nego što bi trebalo da budu u obrađivanju te tematike. Međutim, to će doći na red, siguran sam u to, jer se još nismo suočili sa onim šta nam se dogodilo. Mislim da nema ni izdavača koji bi bili spremni da prihvate literaturu koja bi, na ozbiljan način, opisivala ono što se događalo. Imam utisak da se u našoj sredini neprekidno i sistematski umanjuje odgovornost srpske vlasti za ono što se dogodilo. Ne samo to, nego se umanjuje i strahota i veličina zločina i stalno smo u situaciji da se, posredstvom naših medija, šalju dvosmislene poruke u smislu – pa nije sve baš bilo tako. Onda se čudimo kada neke ankete pokazuju da ljudi nisu upoznati sa onim što se stvarno događalo na teritoriji bivše Jugoslavije, ali i da nema prave i snažne osude svega onoga za šta su srpske vlasti bile odgovorne.



 

Kako biste ocenili sadašnji trenutak života u Srbiji?

To je potpuni haos i potpuna konfuzija. Pogledajte šta se dešava poslednjih meseci. Ne zna se koja je to osnovna ideja srpske politike. Ne zna se program. Ne zna se da li idemo na istok ili na zapad, a neki od onih koji su odgovorni za zločine sede u samom vrhu vlasti. To je, sveukupno, jedna nezrela situacija.

Osnovni problem u ovom trenutku jeste to što mi ne vidimo izlaz. Ne vidimo ni alternativu ovoj vlasti. Mislim da je dominantno osećanje da je licemerje pobedilo sve ostalo. Licemerje naših vlasti, licemerje u svakodnevnom životu, licemerje koje se uvuklo u ceo naš sistem. Vidite šta se događa sa ombudsmanom Sašom Jankovićem. To je nešto u šta je teško poverovati da čovek, koji se hrabro upustio u razjašnjavanje nekih događaja, trpi takvu šikanu i stavljaju ga na stub srama. Pogledajte šta je bilo pre nekoliko meseci, kada je na TV B92 bilo govora o navijačkim grupama, kada je dokazano da iza njih stoje političari i određene političke grupacije i – šta se dogodilo? Ništa se nije dogodilo. To je zataškano, kao što su zataškane i sve prethodne afere. Takva situacija stvara apatiju i ljudi se distanciraju, jer vide da se ništa ne može promeniti. To je znak da smo krenuli putem potpune neizvesnosti. Jednostavno, ne znamo kuda idemo.    

 I, šta da preduzmemo da nam bude bolje?

– Ostaje ono što se može nazvati otporom pojedinaca. Za vreme Miloševića imali smo Beogradski krug, Forum pisaca, nezavisne sindikate, nekoliko jakih medija. Danas gotovo ništa od toga ne postoji, ali postoji savest pojedinaca. Naše takozvane elite, koje čine ljudi koji su podržavali onu lošu vlast, danas podržavaju loše i u ovoj vlasti. Mislim da je pravi intelektualac onaj koji kritikuje ne samo lošu nego i dobru vlast. Dobra vlast je ona koja prihvata ono što je zdravo u kritici. Danas, nažalost, nemamo ni jedno ni drugo i, u tom pogledu, ne samo da sam razočaran, nego sam prvi put u životu i pesimista.

 S obzirom na to da, kao dobitnik Ninove nagrade, imate i neke druge obaveze, imate li vremena za pisanje i da li pripremate neku novu knjigu?

– Ninova nagrada donosi dosta obaveza i često gostujem po bibliotekama u unutrašnjosti, tako da nemam prave koncentracije za pisanje. Pripremam neke starije tekstove, pokušavam da vidim da li u mojoj arhivi ima nešto što nisam objavio. Time se trenutno bavim. 



 

„Recept” za uspešnog pisca   

Književnik i nobelovac Isak Baševis Singer je rekao da su dve stvari važne za nastanak zanimljive knjige. Prva je da zaista želite da napišete to o čemu razmišljate, a druga – da budete ubeđeni da niko na čitavom svetu to ne može da uradi bolje od vas. Ako zadovoljite ta dva uslova, siguran sam da ćete napisati zanimljiv tekst. Nešto treba znati o teoriji književnosti, ali svako ko želi da bude pisac, treba da nađe sopstveni put. U pisanju nema šablona, nema formule, nego mora da se odrediti sopstveni spisateljski put. Vrlo je važno da čovek puno čita, da zna neke žanrovske trendove, ali mora da se odvoji od svojih uzora i da pokuša da pronađe sopstveni književni izraz.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.