Srce je usamljeni lovac 1Foto: Srđan Veljović

Ako ste čitali Karson Mekalers, Alis Manro, Flaneri O’Konor i – zašto ne! – Virdžiniju Vulf, onda je iranska diva Golnar Šahjar možda vaša omiljena nova muzička heroina.

Barem u onim letnjim noćima koje se lenjo protežu naoko u nedogled, ili pak dok na javi sanjarite o rajskom vrtu naseljenom parfemima zvukova, što se delikatno razležu po budoaru kakve savremene gradske gospe. Aktuelni Todo Mundo festivalski susret sa ovom izazovnom pevačicom, multiinstrumentalistkinjom i autorkom, možda je u ambijentu njenog internacionalnog Golnar&Mahan trija (Golnar Šahjar – glas, gitara, klavir; Mahan Mirarab – gitara, ‘fretless’ gitara bez pragova; Amir Vahba – udaraljke) još i ponajbolji način da je upoznate. Čudesni slapovi glasa Golnar Šahjar i više nego istančano sviračko umeće njena dva saborca na sceni, zaista su opili posetioce Velike sale Studentskog kulturnog centra. I kad to kažemo, ne činimo nikakvo preterivanje u opisu. Ovo troje ljudi su zaista umetnici od klase, i to samo kakve.

Već u samom startu, Golnar vas umotava u velove svog slatkog glasa poput neke bliskoistočne DŽoni Mičel. Taj glas vrluda svojim spiritualnim putevima tokom čitavog beogradskog koncerta, čineći se pokatkad mekanim i nežno snevajućim, da bi se odmah zatim uzdigao u slavi, zahtevajući vašu izoštrenu pažnju. On je, rečju, sasvim poseban instrument koji vam izdašno nudi svoju skupocenu auru od krvi i mesa, potresno se obraćajući samoj vašoj srži. To hipnotičko polifono tkanje glasa Golnar Šahjar, njene gitare ili klavira, a zatim gitare i bubnjeva njenih kolega, odvija se toliko prirodno, kao kakva plutajuća pripovest o divotama života, prelazeći svojim milujućim prstima preko vašeg uma i srca. Pevajući poput ptice, poput šumnih stabala nekog imaginarnog drveća u trenutnom priviđanju, Golnarin cvrkut se graciozno izvija povrh plemenitog majstorstva Mahana i Amira. Koliko je tu samo lepote, potpunog predavanja umetnosti i filozofiji ovako skladnog muzičkog prijateljstva. Gotovo da svakog člana ovog malog ansambla spoznajete tokom koncerta ne samo kao virtuoza u svojoj vokalno-instrumentalnoj kategoriji, nego i kao osobu osetljivih čula, koja strpljivo gradi svoj sopstveni doprinos onom zajedničkom temelju vibrantnosti, smeštenom negde na pola puta između Tinariwen kakve iranske pustinje i psihodelije neke odgovarajuće istočnjačke Zapadne obale iz ‘hippie’ vremena…

No, ovi ljudi dovoljno dugo žive i sarađuju zajedno u nedalekom nam Beču, da zato u svoj bajkoviti folklor unesu mnogo najfinijeg džeza i mrvica različitih gradskih, ponekad i mikroskopski sićušnih podžanrova. Kada vas Golnar Šahjar povede zamamnim meandrima ritmova i glasova prirode u završnoj numeri, uvlačeći vas u svoj vir imaginacije poput kakve egzotične Kejt Buš Irana i čineći da svi odjednom propevamo pod njenom nevidljivom i sasvim u instrukcijama diskretnom dirigentskom palicom – nađemo se najednom u hramu svih vera, nacija i tolerancija punih ljubavi. I baš ta ljubav nastavlja da odzvanja prekrasnim ljudskim grlima, povezanim makar za trenutak u jedan nadvremenski buket lepih misli. Jer, srce je možda zaista usamljeni lovac, ali je lepo kada se sva takva srca pod čarima muzike iznenada sretnu, srećno zagrljena zajedno.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.