To su idealna mesta, pribežišta gde je Zdravković u stanju hibernacije baš kao i kompjuter koji „radi“ ali nije u punoj snazi jer štedi energiju. „Simbolički gledano, Zdravković na taj način pokušava da se izmesti iz stvarnosti i društveno-političkog sistema u kojem živi i ‘štedi’ ličnu i kreativnu energiju kako bi, kroz proces umetničkog stvaranja, dao svoj maksimum“, kaže Mišela Blanuša, kustoskinja izložbe. Ona skreće pažnju da je svet Zdravkovićevog doživljaja sopstvene realnosti izolovan od svakodnevice i samim tim na ivici metafizičkog poimanja.

„Predstavljajući neverbalne zapise prostora, njegove slike asociraju na neku vrstu vremenske kapije za ulazak u imaginarne prazne prostore – mesta druge dimenzije realnosti“, ističe kustoskinja izložbe i dodaje da u takvu vrstu sveta svi možemo ući, sresti se i identifikovati. „Zdravković pokušava da, iza tih naizgled savršenih dekora na svojim slikama bez figura, diskretno ukaže i pokrene na razmišljanje o problemima savremenog čoveka i njegovog otuđenja… Na njegovim platnima vladaju mir i tišina koji podstiču posmatrača na meditaciju o onome šta se zaista dešava iza realističkog prikaza situacije na slici, uvodeći nas na taj način u sopstvena stanja hibernacije.“

Dragan Zdravković je rođen 1969. u Beogradu i diplomirao je i magistrirao na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Godine 2011. dobija stipendiju za umetničko istraživački program u Nemačkoj (Lajpcig) LIA (Leipzig International Art Programme). Predavao na SACI (Studio Art Centers International, New York/Firenze) kao gostujući profesor (2004), a kao redovni profesor na ALU, Beograd (do 2014). Aktivno izlaže na grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu od 1993. godine. NJegova izložba u Salonu muzeja savremene umetnosti biće dostupna publici do 29. avgusta.