Svaki građanin, koji misli drugačije, može da završi na crnoj listi 1Foto: Stanislav Milojkovic

Ali, očito je da je terorizam samo besmislen izgovor ove Vlade kako bi eto i ona, nostalgično, napravila neku svoju listu izdajnika, kriminalaca, terorista. Vlast je napravila crnu listu nepodobnih pojedinaca i organizacija (a u našem slučaju – preduzetnika, filmske producentske kuće) koje, na razne načine, ometaju njihove sopstvene interese. Očigledno se radi o zloupotrebi državnih institucija i zakona Republike Srbije – kaže za Danas reditelj Ognjen Glavonić čija se producentska kuća Non-Aligned Films našla na spisku novinara, medijskih i nevladinih organizacija čije bankovne račune Uprava za sprečavanje pranja novca namerava da kontroliše zbog sumnje na finansiranje terorizma i pranje novca.

Glavonić je Non-Aligned Films osnovao 2012. zajedno sa rediteljem Stefanom Ivančićem i producentkinjom Draganom Jovović, kao platformu za filmove nove generacije mladih autora.

Među desetak ostvarenja iza kojih do sada stoje, nalaze se i Glavonićevi filmovi „Teret“ i „Dubina dva“, koja se bave otkrićem masovnih grobnica u policijskom kampu između Zemuna i Batajnice gde su bila sahranjena tela kosovskih Albanaca ubijenih tokom sukoba na Kosovu 1999. godinama, zbog čega su i ranije imali problema.

„Vlast hoće da zaplaši i ućutka svakog ko je kritičan i time uguši poslednje tragove slobode. Na ovaj način svaki građanin, koji misli drugačije, može da završi na sličnoj crnoj listi. Prava namera se najbolje vidi po onome šta zapravo rade i govore ljudi, organizacije i mediji koji su popisani. Oni ukazuju na korupciju, kriminal, netransparentnost, netačne podatke koje država daje u borbi protiv kovida, zalažu se sa solidarnost, istinu, slobodu medija, pružaju besplatnu pomoć građanima pretučenim na nedavno održanim protestima, podržavaju borbu za očuvanje reka i parkova, prirodnih resursa i životne sredine… Dakle, za režim koji je izgrađen i koji opstaje na nasilju i lažima, oni dotiču veoma opasne teme i kao takvi moraju biti popisani, obeleženi, prokazani“, ističe Stefan Ivančić, reditelj i producent.

Na pitanje da li misle da je razlog zbog koga su vlasti ovako odreagovale, to što njihovi filmovi govore o ratnim zločinima i suočavanju s prošlošću, producentkinja Dragana Jovović odgovara potvrdno.

„Sigurno, jer da je u pitanju samo rutinska kontrola (inostranih) izvora finansiranja i fondova za sufinansiranje kinematografskih dela, na listi se ne bi našao samo Non-Aligned Films već i praktično svi koji se bave filmom u Srbiji. Suština je da one koji su ovu listu osmislili i ne zanima istina, ni o zločinima ni o pranju para, ne zanimaju ih ni filmovi ni umetnost, a najmanje ih zanima vrsta jezika ili komunikacije koja je korišćena da bi se o stvarima koje spominjete – a koje smo mi u filmovima dotakli – govorilo. Njih zanima samo proizvodnja buke i besa kojima taj govor, ali i svaku kritiku, prekrivaju, guše, gase, dakle zanima ih očuvanje dugo i pažljivo građene tišine o svemu onome što oni doživljavaju kao opasnost. Njihova reakcija i ne može biti drugačija do ovakvog banalnog, prvoloptaškog, dosadnog, huliganskog, dnevnopolitičkog, nacionalizma toliko svojstvenog obračunavanja, proizvodnje podela, izdajnika i neprijatelja, jer je to utemeljeno na višedecenijski kovanoj, a iščašenoj, logici i shvatanju pojmova kao što su istina, politička, borba, istorijsko, društveno angažovano“, ističe Dragana Jovović. Ona dodaje da ovakav njihov potez nije samo poruka upućena njima, već i ostalim filmskim radnicima, njihovim kolegama, koji se bave filmom iz jedne kritičke i umetnički relevantne pozicije. „Dešavanja i rezultati Filmskog centra Srbije u poslednjih godinu i po dana svedoče da su ovakva shvatanja umetnosti i ideja kulturne politike koja iz toga proizlazi (ona bez kritike i disonantnih tonova) postali i skoro zvanični deo ‘programa’ najviše filmske institucije u našoj zemlji“, dodaje Stefan Ivančić.

Na pitanje sa kakvim su se sve pritiscima ranije suočavali, budući da je poznato da dugo godina nisu mogli da dobiju podršku za snimanje filma „Teret“ u Srbiji, Ognjen Glavonić odgovara da su pritisci i napadi bili razni i veoma kreativni.

„Od toga da je filmu prvo onemogućeno da dođe do neophodnih sredstava za snimanje, preko napada na film čim je objavljeno da je on završen i da će svetsku premijeru imati na festivalu u Kanu. Zatim manje ili više organizovanih napada na nas, našu ekipu, pa i sam Filmski centar Srbije. I to u periodu od šest meseci između svetske i domaće premijere, tokom koga niko u Srbiji film nije mogao ni da pogleda. U toj kampanji nije učestvovala samo vlast, ili samo političari iz vlasti i opozicije, već i pojedini novinari i kolege iz profesije – koji takođe nisu videli film“, priča Glavonić. On dodaje da je to možda i glavni problem, što veliki broj ljudi svoje stavove i delovanje zasnivaju na nečemu što i ne poznaje. „Na nečemu što nisu videli i čuli, ali i na tom strahu ili mržnji prema nepoznatom i drugačijem. Taj sužen oblik života i svesti je takođe svojstven nacionalizmu, a on je prostor iz kojeg su svi ti pritisci i napadi i potekli i izlili se u javnost. Nacionalizam nudi jednostavne odgovore na teška pitanja, i time poništava sumnju, promišljanje, razgovor, i kao takav on je jak instrument u stvaranju i obračunu sa izmišljenim neprijateljima, ali i alat za spinovanje, skretanje pogleda sa suštinskih problema. U njemu se svakome i svakoj stvari red unapred zna, i u takvom sistemu jasno je ko štrči i kako se sa njima postupa. Naravno, ti napadi su se nastavili i do danas, i, kao što vidimo, traju još uvek. Menjaju se samo akteri, i količine i oblici pritisaka“, zaključuje reditelj i producent.

Filmovi za svetske festivale

Non-Aligned Films stoje iza desetak igranih i dokumentarnih, kratkih i dugometražnih filmova mladih autora. Još od prvog filma koji su producirali „Živan pravi pank festival“ Ognjena Glavonića, njihova ostvarenja nalazila su svoj put do najvažnijih svetskih festivala i njihovih nagrada. Tako su se 2018. u Veneciji našla čak dva njihova filma – „Strano telo“ Dušana Zorića i „Ti imaš noć“ Ivana Saletića. Kratki filmovi Stefana Ivančića redovno se prikazuju u Kanu, na manifestaciji na kojoj je premijeru imao i prvi dugometražni igrani film Ognjena Glavonića „Teret“, dok je njegov dokumentarni film „Dubina dva“ bio na Berlinalu, gde je reditelj ove godine bio u jednom od žirija. Ovi mladi filmski radnici stoje i iza Pančevo film festivala, koji je takođe posvećen negovanju i promociji nezavisne autorske kinematografije i filmova koji istražuju originalan i kinematografski uzbudljiv pristup narativu, formi, strukturi i estetici.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.