Svaki pogled u ime vrste

Nežnim i promišljenim posmatranjem sveukupne atmosfere zemaljske kugle i njenog živog sveta, ova autorka, „odmereno, tanano i ženski“, arhetipskim predstavama evocira večne mitske projekcije Raja na Zemlji. Taj „raj“ je, naravno, ugrožen neosetljivošću čoveka kako prema drami vlastite egzistencije, tako i prema ugroženosti „onog Drugog“. U fokusu „Arkadije“ je fauna egzotičnih predela s lemurima, zebrama, slonovima, žirafama. Iako Maša prikazuje mnoštvo životinja jedne vrste, ona u svojim radovima ne sugeriše dramu i užas kroz likovnu predstavu, već empatiju. Predstave, tačnije himere životinja, ne sučeljavaju se. „Pre liče na istomišljenike, sapatnike čak“, kako je to primetila istoričarka umetnosti i autorka teksta u katalogu izložbe Marija Ristić. Prema njenim rečima, kada je pogled životinja uprt u posmatrača, one deluju kao da iskazuju tihu potištenost, svest o sopstvenom položaju. „U pojedinačnim prikazima figura, u delima Zebra, Ničija zemlja, Afrički slon, Solitude i Per aspera ad astra, čini se da jedna životinja govori u ime cele svoje vrste, podižući glavu ka Stvoritelju, tragajući za rešenjem izvan Prirode, nadajući se boljem, možda i velikom povratku Raja“, konstatuje Marija Ristić. A što se tiče odsustva ljudske figure u ovim predstavama, to nam samo ukazuje da čoveku i nije mesto na nekim delovima planete, gde je uzrok ukupnog „nesrećnog udesa“ na njoj.