Svetlost u tajni

 Papa Pavle V osnovao je ovaj arhiv 1612. godine. Vatikanski tajni arhiv čuva in continuo u svojim trezorima dokumente iz istorije univerzalne crkve. Države, kraljevstva i vojvodstva se gase ili bivaju revolucijama razorene, za razliku od rimske kurije. No i ovde je istorija ostavila tragove. Upad Longobarda je izazvao prekid u formiranju zbirki tekstova i dokumenata. U rimskim muzejima Musei Capitolini, na brdu Kapitol, od 1. marta do 9. septembra 2012. izloženo je ravno 100 značajnih istorijskih dokumenata, na izložbi naslovljenoj „Lux in Arcana – L’Archivo Segreto Vaticano si Rivela“. Na ovome mestu valja dodati da archivum secretum tj. „tajni arhiv“ nije samo tajni, iako je pridev „tajni“ njegov oreol, već ima od 17. veka specijalnu, arhivsko-tehničku semantiku i označava „privatni arhiv“ koji papa isključivo koristi za kanonska i jurisdikcijska pitanja. U arhivistici se ovaj terminus technicus i danas upotrebljava. Izložba „Svetlost u tajni“ je događaj bez presedana, u kome se različiti dokumenti – manuskripti na pergamentu i papiru, inkunabule, folijanti, epistule, dekreti, kodeksi – odabrani iz nesagledivog vatikanskog arhiva, koji se prostire na 85 kilometara regala, od dvospratnih podzemnih tunela na sva četiri sprata grandiozne apostolske palate kurije, izlažu u svečanim izložbenim prostorijama muzeja na rimskom Kapitolu. Istorijski raspon raznovrsnih konvoluta i dokumenata seže od osmog do dvadesetog veka, od „Liber Diurnus“, Fridriha Barbarose i procesa Galileju, do dokumenata koje je Benedikt XVI iz pontifikata Pija XI (1922-1939) učinio 2006. pristupačnim istoričarima i teolozima. Sa posebnom napetošću se očekuje nagovešteno otvaranje 2014/2015. godine dokumenta iz epohe pontifikata pape Pija XII (1939-1958), koje će snagom dokumentarne faktičnosti razrešiti kontroverzne diskusije o ulozi rimske kurije u Drugom svetskom ratu, odnosno ulozi kurije u holokaustu. Sav arhivski materijal ove izložbe je grupisan u nekoliko velikih sekcija.

„Tijara i kruna“ tematizuje kroz dvanaest dokumenata viševekovnu dijalektiku duhovne i svetovne vlasti, od „Konstantinova darovnice“ („Donation of Constantine“), preko Privilegium Ottonianum Grigorija VII, od „Dictatus Papae“ do bule „Unam Sanctam“ Bonifacija VIII, od pobede papske vojske 1870. do „Lateranskog pakta“ 1929. „Tajne konklave“ je korpus dokumenata o istorijskoj evoluciji sabora kardinala koja se saziva zarad izbora novog pape. „Svetitelji, kraljice i dvorske dame“ koncentirše se na istoriju pojedinačnih slavnih žena od Lukrecije Bordžije (ćerke pape Aleksandra VI.) do Bernadete iz Lurda, od kraljice Kristine iz Švedske do Marije Stjuart i njenog poslednjeg pisma papi Sikstu V. iz 1587, kao i na poslednje pismo Marije Antoanete iz zatvoreničke ćelije, pre no što će biti izvedena na giljotinu. „Dijalog i razmišljanje“ sadrži dokumentaciju o odnosu katoličke crkve prema drugim denominacijama i drugim religijama, kao i o strogim koncilijarnim propisima od koncila u Trijentu 1545. do Drugog Vatikanskog koncila 1962-1965. Ovde je izloženo pismo pape Klimenta XII. poslaniku sedmog Dalaj Lame, u kome papa moli za podršku misiji Franciskanaca u Tibetu. Zanimljivo je u ovom kontekstu spomenuti pismo ruskog cara Alekseja I. Romanova papi Klimentu X. od 11. oktobra 1672. sa molbom za podršku u borbi protiv turskog sultana. Papa Kliment X. mu je odgovorio 4. septembra 1673, posredstvom škotskog izaslanika, sa obećanjem da će ga u tome podržati. Još zanimljiviji je tekst izložene povelje Laetentur Coeli sa sabora u Firenci od 6. jula 1439. odnosno, odluci o privremenom ukidanju velike šizme odnosno formulom o ujedinjenju Istočne i Zapadne crkve. Ovaj dokument je sačuvan u latinskoj i grčkoj verziji. U sekciji „Jeretici, krstaši i kurioziteti“ izloženi su papska bula od 3. januara 1521. o ekskomunikaciji Martina Lutera, dokumenti o procesu i osudi Đordana Bruna iz 1597, i o pokušaju engleskog parlamenta 13. jula 1530. da poništi brak engleskog kralja Henriha VIII sa Katarinom iz Aragonije, kao i „Statut o jeresi“ pape Grigorija IX. Sekcija „Mastilo i zlato“ prikazuje rukopise, voštane i olovne pečate, zlatne iluminacije i kodekse koji svedoče o vrsnom estetskom aspektu eksponata. Ova izložba je i veliki praznik paleografije i arheografije. Izložbom „Lux in Arcana“ Vatikan podržava novu politiku otvorenosti koju je započeo papa Jovan Pavle II 2000. godine molbom za oproštaj za religioznu intolerantnost. Kroz novu otvorenost i dostupnost primarnim istorijskim izvorima omogućuju se, sine ira et studio, novi kritički pristup i tumačenje. Ovaj suvereni gest kurije plod je mudre diplomatije pontifikata Benedikta XVI, koja ujedno označava početak nove epohe promenjenih paradigmi u otvorenosti i komunikaciji.