Rediteljka Tamara Todorović za Danas: Ponosim se odlaskom na Kanski festival, kao što se ponosim i studentima koji su inicirali važne promene

Master film „Niko ništa nije rekao“ rediteljke Tamare Todorović, u produkciji FDU,  u trci je za Zlatnu palmu u glavnom takmičarskom programu kratkog filma koji čini samo 10 ostvarenja iz celog sveta, selektovanih od 3.184 prijava iz 136 zemalja, a nastao je pod mentorstvom profesora Stefana Arsenijevića.

Diplomski film „Preko praga“ Tare Gajović je deo programa La Cinef posvećenog najboljim studentskim filmovima, i takmiči se za zvaničnu nagradu Cinéfondation. Ovogodišnja selekcija obuhvata 19 ostvarenja izabranih među 2.750 prijava filmskih škola širom sveta, i nastao je pod mentorstvom profesora Srdana Golubovića.

Koliko je za srpsku kinematografiju izuzetan ovaj uspeh, govori činjenica da se domaći kratki film poslednji put takmičio za Zlatnu palmu u Kanu 1987, sa ostvarenjem „Iznenadna i prerana smrt pukovnika K.K.“ Miloša Radovića.

Jedan od najvažnijih i najglamuroznijih festivala u svetu odvijaće se ove godine od 12. do 23. maja, a za Danas Tamara Todorović govori kako ona doživljavaju uspeh koji se smatra značajnim i u velikim svetskim kinematografijama, šta za nju znači odlazak u Kan, ali i o važnosti studentskih protesta, kolektivnoj solidarnosti koju su pokrenuli, veri da će iz te borbe izaći kao pobednici…

– Učešće na Kanskom festivalu je san za sve evropske autore, cilj i neverovatna čast, a učešće u glavnom takmičarskom programu je neverovatan uspeh kog, sigurno, još uvek nisam u potpunosti svesna. Rad na ovom filmu je bio prelepo iskustvo, i drago mi je da je ekipa koja ga je radila dobila ovakvo priznanje – kaže Tamara Todorović.

Na naše pitanje da li možda ima tremu pred susret sa kanskom publikom i kritikom, Tamara objašnjava da joj ono što je očekuje još uvek deluje mnogo veliko i daleko.

– Imam strah od nepoznatog, ali ne bih rekla da imam tremu. Verujem u ovaj film, mislim da smo svi mi dali svoj maksimum, i da svaki član ekipe apsolutno može da stane iza svog rada, tako da se samim tim ne plašim reakcija i kritike.

„Niko ništa nije rekao“ nastao je u koprodukciji Srbije, Francuske, Slovenije i Hrvatske, i prema rečima Tamare Todorović nije studentski film, ali rad na scenariju jeste započet kao njen master rad. Na realizaciji filma radila je u sklopu NAKED produkcije sa producentkinjom Čarnom Vučinić, koja je i njena najbliža saradnica, i koja je, kako kaže, najzaslužnija za koprodukcije koje su ostvarene i dalje finansiranje.

– Moja želja je bila da napravim kratki film u kome ću usavršavati i isprobavati načine rada, pre svega sa decom glumcima, a sama priča je nastala iz ličnog preispitivanja o tome šta je ženama u određenim životnim ulogama dozvoljeno, a šta ne – objašnjava rediteljka.

Kako stoji u sinopsisu, priča prati jedno uobičajeno veče glavne junakinje, čiju svakodnevicu prekida poziv zbog koga mora da se suoči sa posledicama, naizgled, bezazlene igre u kojoj je učestvovala njena ćerka…

– Kroz moje ranije radove je jasno da mene pre svega inspirišu žene i njihovo iskustvo u različitim periodima njihovog života, pa tako i u ovom filmu. Kao i većina devojčica, ja sam naučena da „negativne“ emocije treba potiskivati, jer je agresija nešto što se tokom odrastanja kod dečaka podrazumeva.

Kod devojčica, a kasnije i žena, za tugu i bes se uvek traži opravdanje u njihovom socijalnom staležu, hormonalnom statusu ili mentalnim poremećajima. Ovim filmom sam želela da preispitam baš te emocije koje, kada su potisnute, mogu dovesti do eksplozije.

Na naše pitanje kako komentariše zanimljivu činjenicu da nas u zvaničnom takmičarskom programu Kana prvi put predstavljaju rediteljke, i kakva je pozicija rediteljki u našoj kinematografiji u odnosu na svetske prilike, koje poslednjih godina sve više obeležavaju upravo žene – autorke, razbijajući tezu da je film “muška profesija”, Tamara kaže:

– Ove godine su žene iz Srbije po prvi put u Kanu, i to je zaista veliki uspeh za našu kinematografiju. Ne mogu jasno da definišem kakva je naša pozicija, jer mislim da skoro svi autori u našoj zemlji rade u prilično složenim uslovima. Lično, nikada film nisam smatrala „muškom profesijom“ i ne vidim razlog da to bilo ko misli.

Ekipu koja je radila na ovom filmu, od ideje do realizacije, čine uglavnom žene, uz nekoliko predivnih izuzetaka direktora fotografije, kostimografa, snimatelja i dizajnera zvuka i glumaca. Te žene su predivne, talentovane, ambiciozne stručnjakinje u svom poslu, i svaka od njih je u ovaj projekat unela sebe koliko i ja.

Ali, kad govorimo o ovoj temi, pomenula bih da Srbiju u Kanu predstavlja i reditelj Ivan Marković sa filmom „Obećani prostori“, koji će biti u ACID programu, tako da ove godine imamo tri predstavnika u tri različite selekcije.

Tamara objašnjava za Danas i kako doživljava našu kulturu u ovih godinu i po dana, odmazdu režima, ukidanje konkursa Filmskog centra Srbije za sufinansiranje filmova, crne liste za “nepodobne” reditelje i autore, šta to znači za njenu generaciju koja je tek zakoračila u profesiju, ali i činjenicu da su blokade i protesti studenata krenuli upravo na FDU.

– Situacija u domaćoj kulturi jeste izazovna i nepredvidiva, ali verujem da je važno ostati fokusiran na rad i stvaranje, onoliko koliko je to moguće. Uspeh naših filmova ove godine pokazuje da, uprkos okolnostima, kvalitet i posvećenost pronalaze put do publike i međunarodnog priznanja. Ali, sigurna sam da bismo, uz bolje uslove, imali mnogo više prilika da slavimo ovakve uspehe.

Ako govorimo o protestima, kako sam završila osnovne i master studije na FDU, sve što se dešava doživljavam i lično i profesionalno. Ponosna sam na studente i kolege koji su pokazali solidarnost i inicirali važne razgovore i promene u društvu – ističe Tamara Todorović.