Kovačević je ocenio da bi ova knjiga izdržala i najdetaljniju analizu pravila pisanja uspešnih književnih dela, zbog čega je publici preporučio da je pročita. Ovo je jedan od retkih naslova u modernoj srpskoj književnosti koji se bavi savremenim zbivanjima na Kosovu i Metohiji. Koristeći svoje novinarsko iskustvo izveštača sa KiM, Ana Radmilović o životu na tom „nesrećnom prostoru“, koji je za one bez iskustva odlaska tamo posle uvođenja protektorata UN teško zamisliv, a još teže shvatljiv, piše na neopterećen, malo „uvrnut“, na mahove karikaturalan način, mešajući likove i situacije s imenima stvarnih javnih ličnosti i (ne)izmišljenim događajima, u kojima je čitaocu ostavljeno da otkrije tanku liniju koja fikciju deli od stvarnog. U knjizi, kako pisac u Pojmovniku na početku knjige, objašnjava „Srpsko Kosovo pojavljuje se, nekad kao lice, često kao osobina, a najčešće kao ukleti pokojnik koji podseća pleme na nečistu savest“.

Ana Radmilović (1974) završila je Dvanaestu beogradsku gimnaziju, diplomirala glumu u Novom Sadu, bavi se novinarstvom. U Izdavačkoj kući Laguna objavila je knjigu „Kad je svet imao brkove“ o tajnama svog odrastanja sa ocem Zoranom Radmilovićem.