„That ’90s show“ – nova Netfliksova serija nudi puno promašaja, ali i jedan pogodak

„That ’70s show“ je serija koja je i vremeneom prirasla za srce reprizama i onima koji je nisu možda voleli isprva. Nepobitno je da su likovi ove serije imali sjajnu hemiju između sebe, kojom su čak uspevali i da sakriju razne sitnije mane, poput neiskustva u glumačkim zadacima. Serija je godinama kasnije, iako je završila svoje emitovanje, i dalje aktuelna, jer kako se pokazalo u mnogim istraživanjima, ljudi više vole da pobegnu u zonu komfora i poznate scenarije koje su već naučili napamet. Pogotovo u periodu korone i restrikcija kretanje koji su iza nas.

S obzirom da je Netfliks imao prava na prikazivanje originalne serije, bilo je normalno da će nastaviti sa proizvodnjom novog sadržaja, ubacivanjem novih tinejdžera, zadržavanjem babe i dede, Kiti i Reda Forman (Debre Jo Rupp, Kurtwood Smith), a radnju su uspeli da prebace u devedesete godine. Sa tim prebacivanjem kreću i prvi problemi serije „That’s 90’s show“.

https://www.youtube.com/watch?v=F36HBFGxWkg

Ustvari, ne, prvi i glavni problem je što se šarm prve glumačke ekipe serije izgubio, a drugo, možda još bitnije, scenario nije dovoljan smešan. Za nekoliko pogledanih epizoda nisam siguran da sam se jednom nasmejao, a još uvek mogu da uživam u starim epizodama i toj vrsti humora (probao sam skoro, deluje i dalje).

U novim epizoda, ćerka Erike i Done, naravno nazvana Leja (Callie Haverda), po liku iz „Zvezdanih ratova“, upoznaje novu ekipu u Viskonsinu, gradu svojih roditelja i reši da provede leto kod babe i dede. Nova ekipa bukvalno i funkcioniše kao parafraza starih likova, pa imamo besnu pankerku kovrdžave kose, šarmantnog laskavca, ljubavni par kao i nacionalnu manjinu sa naglašenom ženstvenošću. Minus humor i šarm i dobićemo likove iz sedamdesetih.

Ono što baš bode oči i smeta (ali svakako neće smetati nikom starijem od 20, 25 godina) ali prosto mora da se primeti jer smo odrastali na predlošku, je to što gotovo ništa nema veze sa naslovnim devedesetim. Rerefnce o pop kulturnim fenomenima su pobacane tako da imamo neki predznak o vremenu, ali nevešto i nerealno. Pa se tako klinci srednjoškolci lože na „Clerks“ Kevina Smita, iako ovog kultnog autora u to vreme su voleli mahom padavičari godišta njegovih likova, a ne ova deca.

Odnos klinaca i njihovog razmišljanja su primerenija „Gen Z“ generaciji, što je opet normalno jer pucaju na tu publiku, ali sa druge strane jako bode oči, i otvorenost društva prema seksualnim manjimana kao i šarenolikost boja kože. Ne zbog toga što ti nije normalno, već zbog toga što devedesetih to nije bio slučaj, Pa pogledajte samo serije snimljene tad, od „Mog takozvanog života“ do „Prijatelja“, pa prosudite kako su se provodili takvi likovi u takvim situacijama.

Sa druge strane sleng koji je za današnje pojmove gotovo nemoguć je uprvo tih devedesetih, među tim klincima bio grublji i masniji, a to Netfliks nije smeo da prenese. Nema grandži atmosfere i teen angsta, kako uglavnom slikaju devedesete.

Serija pati i od nekoliko rupa u samim zapletima. Opet, u odbranu same serije, nije mnogo bitno jer je ipak sve pravljeno kao razbibriga. Ipak, mogli su da obave domaći zadatak i urade neke stvari bolje. Hajd kao lik se ni ne pominje, verovatno zbog toga što glumac koji ga je tumačio, Deni Masterson je na odsluženju kazne zbog višestrukog silovanja devojaka, pa verovatno nisu ni želeli da se podsećaju lika. Doduše, to sve izgleda potpuno čudno, jer je ipak ovaj lik odrastao pod krovom Formanovih, a Red i Kiti su mu bili zamena za roditelje. Doduše, ovo dvoje su jedva pomenuli i svoje drugo dete, u nekom slučajnom razgovoru.

Kelso i Džeki su ipak završili zajedno, iako to kraj serije nije nagoveštavao. Kelsova ćerka iz serije se nije ni jednom pomenula u ovim epizodama, ali zato njihov klinac je možda i najbolje pogođena stvar u celoj prvoj sezoni. Ne zbog glume, ili šala, već što je sam glumac, Mej Koronel, izgledao kao dete koje bi napravili Ešton Kučer i Mila Kunis.

„Vesele devedesete“ (slobodan prevod jelte) ne uspevaju da dobace do „visina“ svog prethodnika. Barem nama koji smo na seriji delimično odrasli, ili joj poklonili bezbroj dana i noći kad nas je mrzelo da gledamo nešto novo i drugačije. Međutim,serija se pričanjem priče i ponašala kao da joj mi i nismo ciljna grupa, pa će možda neki novi klinci, koji ne znaju ništa o crnom humoru devedesetih i zlostavljanju manjina uživati u šarenilu ovih epizoda. E sad, za odsustvo bilo kakvog  humora… to već ne znam šta će.