Bio je to čovek na kome se, jednostavno, vežbala istorija, a vežbali su se i ljudi.
Prolazim često u Skoplju pokraj jedne zgrade koju zovu Ibn Pajko. U njenom prizemlju smešten je dućan za prodaju naočara, čije lice gleda u prekrasne svodove čuvenog Kamenog mosta preko Vardara.
Danas, to je jedna od zapuštenih zgrada u modernom gradu. Kao i njena okolina, danas poznata kao Pajko-mahala. A ranije, ovaj prostor s leve strane reke bio je na glasu i poželjan. U nekim starim kartama i rukopisima bio je nazivan i Bajkovom mahalom. Razmišljam: a možda je negde spomenut i kao Tajkova mahala?
Ranije.
Još ranije, mnogo ranije, postojao je samo jedan čovek, po imenu sin Pajkov ili Ibn Pajko, Ibn Bajko, a možda i Ibn Tajko. Koji je pravi? O njemu ne znam ništa, a želim da znam.
Šta je bio? Kakav je bio? Šta je radio? Da li je imao porodicu? Da li je imao prijatelje? Prijatelji ionako više govore o osobi od neprijatelja koji se, i bez većeg razloga, najčešće vode potrebama same mržnje, a ne osobom koja joj je objekat.
Ne, ništa ne znam o tome kako je razmišljao taj sin Pajkov, Bajkov ili Tajkov, koga je ljubio, koga nije podnosio, da li je bio obrazovan, darežljiv, radoznao, milostiv, da li je bio prepreden, naivan, zao. Da li je čitao knjige, da li je krio svoju narav iza mudrosti pročitanih u njima? Da li je uopšte imao mogućnost da dođe do knjige? Neke takve koja će mu otvoriti tajne čekmečiće duše?
Zna se da je bio hrišćanin, to da. Najpre je bio hrišćanin, a zatim se poturčio. Ali zašto? Da li je morao? Da li je više verovao u muhamedanstvo? Je li to učinio iz koristoljublja ili iz drugih niskih strasti? Mogu da se nabrajaju najrazličitije pretpostavke za ovaj njegov potez. Upravo su one, verujem, budući potpuno nerazjašnjene, dosad i održale sećanje na Ibn Pajka, Bajka ili Tajka, iako i same sve više tonu u maglu vekova.
Postojala je u Skoplju i Pajkova DŽamija. To se još pamti. Ali kakve to veze ima s tim dalekim i nejasnim čovekom? Da li su istinite ili samo kasnije izmišljene priče da je u njoj sahranjen? Zašto u njoj, kada još nije sasvim iščezla verzija o njegovom hrišćanskom pogrebu koji su mu priredili tadašnji Skopljanci? Gde da se okrenemo da nas pročisti miris istine?
A konačno i – kada je, zapravo, živio taj sin Pajkov, Bajkov ili Tajkov? U kom vremenu?
Da li u 15. veku, da li u sledećem, 16. veku, ili u godinama između, kao što pretpostavljaju neki?
Ili je pak on već čovek svih vremena, o kome može da se kaže bilo šta i da se pretpostavi bilo šta? Čovek na kome se, jednostavno, vežbala istorija, a vežbali su se i ljudi.
Često razmišljam o njemu. Vežbam i ja. Vežbanje ionako često prati nepoznato. Prati ga, vezuje se za njega i tako obično rađa poznato, kao jedno od mnogih čeda istine.
Prevod: Miroslav Mrković
Autorka je poznata makedonska književnica čiji je roman „Vežbe za Ibn Pajka“ objavljen upravo u izdanju Arhipelaga.
_________________________________________________
(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
