Nenad Petrović / Foto: Dušan PešićGlavni junak Vinston je i amaterski glumac, što mu pomaže da pobegne od svoje sumorne stvarnosti knjiškog moljca koji treba da čita, piše i predviđa politički razvoj situacije za druge. Tu je provučena fina ljubavna priča muškarca u zrelim godinama i devojke koja dolazi iz neke zabiti da bi, po svaku cenu, uspela i postala filmska zvezda, oličenje vrlog, novog sveta, rekao je književnik iz Vranja Nenad Petrović na predstavljanju svog romana „Trijumf tragedije“ u Galeriji Narodnog univerziteta.
Kako je objasnio, često se u svom romanu pozivao i na memoare Vinstona Čerčila iz Drugog svetskog rata, pa mu je i za naziv poslužio poslednji tom Čerčilovih memoara koji je ovaj nazvao „Trijumf i tragedija“.
„Čerčil je smatrao da je 1945. bila trijumf slobodnog sveta, ali ujedno i tragedija, zato što je taj slobodni svet morao da bude u savezništvu sa Sovjetskim savezom, sa tiranijom i da dozvoli da se ona proširi na dobar deo Evrope. On je to nazvao ‘Trijumfom tragedije’, ne videvši svoju zaslugu u toj tragediji, već samo u trijumfu“, rekao je Petrović.
„Trijumf tragedije“ se, prema rečima autora, nadovezuje na Orvelov roman „1984“ i na Hakslijev „Vrli novi svet“.
„Glavni lik se, namerno sam tako odabrao, zove Vinston, slično kao glavni junak Orvelove distopije, i on, iz vizure čoveka koji je preživeo apokalipsu nuklearnog rata, premotava svoj film života, seća se onoga što je bilo krajem 20. i početkom 21. veka. Osnovna radnja je sećanje Vinstona, koji je bivši službenik jedne od ustanova koje postoje u svim vladama, koje se bave analitikom, prikupljanjem podataka, i onda to on obrađuje i šalje kroz izveštaje naručiocima posla“, istakao je Petrović.
Izbegavao je da u svojim delima „konstruiše nešto za šta nema utemeljenja“, a, kako je rekao, „šokantne stvari o pozadinama događaja u Drugom svetskom ratu su sasvim utemeljene“.
„Ovda nema ni paralelne istorije, ničeg izmišljenog, ni teorije zavere. Najbolji deo romana, po mom mišljenju, je jedna upletena ljubavna priča. Vinston je čovek u srednjim ili starijim godinama i radi slično onome što je Orvel u svom romanu nazvao Ministarstvo istine. On radi u analitičkom odseku koji ima za cilj da, tobože naučno-institutski, obrađuje događaje onako kako to odgovara nekoj eliti i vrhuški u određenoj zemlji“, objasnio je Petrović.
Roman „Trijumf tragedije“ objavljen je krajem prošle godine, u izdanju Niškog kulturnog centra.
Nenad Petrović piše kratke priče, romane, putopise, eseje, pozorišne i radio drame.
Objavio je romane: „Čovek koga je trebalo ubiti“ (1992), „Arijadnino klupko“ (2001), „Sectio caesarea“ (2007), „Silazak u Atlantis“ (2012), „Sinekurista“ (2016), „Slom“ (2018) i „Trijumf tragedije“ (2021).
Napisao je i dve knjige priča: „Rane, ožiljci, melemi“ (1997) i „Ugriz rajske zmije“ (2003).
Autor je i dvojezičnog izbora kratkih priča na srpskom i na esperantu „Rajski ožiljci / La Edena cikatro“ (2021).
Izvedeno mu je 10 drama na programima Radio Beograda.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
