Andreja Milenković jedini je autor sa ovih prostora koji je dobio nagradu za „najlepšu marku na svetu” na najvećoj svetskoj filatelističkoj izložbi u Italiji 1968. godine, Na njoj je pejzaž Bohinjsko jezero, a u njegovom opusu od sredine šezdesetih do polovine osamdesetih godina prošlog veka, zastupljene su gotovo sve teme koje su prikazane na redovnim i prigodnim izdanjima jugoslovenskih poštanskih maraka: pošta i saobraćaj, umetnost i arheogija, sport, kultura i humanitarne akcije, flora i fauna, turizam, sećanje na čuvene ličnosti i događaje iz istorije jugoslovenskih naroda. Izradio je više serija maraka izdatih povodom Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu, kao i Letnjih olimpijskih igara u Los Anđelesu 1984. godine.
Dizajnirao je čuvenu jugoslovensku novčanicu od 1.000 dinara 1975. godine, koja je nazvana „golubica“, logotip Beogradskog sajma, kao i izgled sva tri stepena ordena Svetog Save, koji dodeljuje Srpska pravoslavna crkva.
Rečju, „Andrija Milenković Milenković „bio je jedan od najznačajnijih umetnika srpskih i jugoslovenskih umetnika koji su oblikovali izgled poštanskih marki“ .
Na njegovoj retrospektivi „Žig vremena: Grafičke komunikacije Andreja Milenković“ pod kustoskom upravom Slobodana Jovanovića u Muzeju primenjene umetnosti, koja se organizuje povodom stogodišnjice od rođenja umetnika i rođendana MPU, prikazano je 220 različitih poštanskih maraka, kao i 80 skica, nacrta, idejnih projekata i grafika koji su poslužili za dizajn i likovno oblikovanje poštanskih maraka i koverata prvog dana, kao i nekoliko logotipa, piktograma i projekata grafičke identifikacije različitih manifestacija i jubileja obrazovnih institucija u Srbiji.
Izložba je podeljena na deset tematskih celina, prema motivu ili povodu za izdavanje marke.
U tekstu kataloga, kustos izložbe Slobodan Jovanović naglašava da su serije prigodnih maraka imale velikog uspeha u ekonomskom i kulturološkom smislu – kod filatelista širom sveta.
„Kao vrstan minijaturista i poznavalac grafičkih i štamparskih tehnika, na maloj površini od nekoliko kvadratnih centimetara izvodio je suptilne dizajnerske kompozicije po svojim nacrtima ili fotografskim predlošcima.Na poštanskim markama različitih tematika i vrsta štampe, vidimo kako se Andreja Milenković angažovao u svim aspektima nastanka maraka i kako je postao jedan od najznačajnijih umetnika grafičkih, vizuelnih i društvenih komunikacija u tadašnjoj Jugoslaviji.“
Retrospektivna izložba „Žig vremena“ predstavlja najobuhvatniji pregled stvaralaštva Andreje Milenkovića (1923-2005),
Radovi prikazani na izložbi deo su zaostavštine koju je Ružica Arsenijević-Milenković poklonila Muzeju tokom protekle četiri godine.
Pored toga, prikazan je i deo kolekcije maraka Vladana Čelebonovića.
“Poštanska marka je ogledalo društvenih, političkih, kulturnih i svih drugih zbivanja. Izrada poštanskih maraka predstavlja vrlo zahvalan, ali i veoma odgovoran posao, budući da one zadiru u sve pore našeg društvenog bića. Bilo da se radi o sadržaju, likovnom oblikovanju, vremenu i načinu – svi ti elementi moraju na marki biti zastupljeni na način koji je odraz vremena.” reči su Andreja Milenkovića.
U tekstu posvećenoj njegovoj biografiji kustos izložbe Slobodan Jovanović navodi da je Andreja Milenkovcić rođen u Leskovcu, da je mladost proveo u Pirotu, a profesionalnu karijeru započeo u Beogradu, gde je i preminuo 2005. godine.
“Tokom studija na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu (od 1950. do 1954), mentor Mihailo Petrov prepoznao je njegov talenat za slikarstvo minijature, a profesor Mate Zlamalik je, uvidevši njegov smisao za prikazivanje detalja, preporučio Milenkoviću da se bavi oblikovanjem poštanskih maraka. Nakon studija, učestvuje na konkursima Zajednice jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona (ZJPTT). Prvi nacrt koji mu je odobren za štampu bio je za doplatnu marku Deca sa igračkama, koja je izdata 7. oktobra 1958, povodom Dečje nedelje. Tokom rada u njihovom birou za poštanske marke u Beogradu (kasnije RO Jugomarka) u periodu od 1967. do 1984, ostvario je svetski relevantan opus u dizajnu i likovnom oblikovanju više od šest stotina maraka, za koje je dobio pregršt nagrada i priznanja.“ navodi Slobodan Jovanović.
Dodaje i da je bio predsednik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti Srbije od 1960. do 1964, kada aktivno učestvuje u promociji primenjenih umetnosti, pogotovo vizuelnih komunikacija.
“Autor je više logotipa i žigova koji se i danas koriste, raznih zahvalnica, diploma, povelja, čestitki.. Osmislio grafičko rešenje, grafički obradio ili kompletno dizajnirao više od 50 serija prigodnih maraka namenjenih uglavnom za izdavanje pred najveće praznike SFRJ sa sledećim temama: Evropa (Europa – CEPT), pred Praznik rada; Slike flore (ili faune) jugoslovenskog područja, za Dan mladosti (od 1964. do 1970. radi ih zajedno sa tadašnjom suprugom Bojanom Spremo); Umetnost u Jugoslaviji kroz vekove, koja je izlazila pred Dan republike.
Izradio je veliki broj drugih serija i pojedinačnih prigodnih i redovnih izdanja jugoslovenskih poštanskih maraka. Zajednica jugoslovenskih PTT je, uz koordiniranje sa različitim političkim institucijama i institucijama kulture i nauke, odlučivala koja tema će se obrađivati na markama, koji autor će ih dizajnirati, po čijem uputstvu i ko će ih štampati.
Često su autori imali mogućnost izbora štamparske tehnike, u zavisnosti od načina dizajna marke.
Pored redovnih izdanja sa turističkim motivima, svake godine su se određivale teme koje će se obeležavati na prigodnim izdanjima jugoslovenskih poštanskih maraka.” navodi Jovanović.
Prema njegovim rečima težilo se da se ravnopravno predstave sve republike članice Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SR Slovenija, SR Hrvatska, SR Bosna i Hercegovina, SR Crna Gora, SR Srbija i SR Makedonija)“ .
“Odlukom šta će se prikazati na markama i koji jubileji ili trenutni događaji će se obraditi naglašava se ono što je bitno da se prikaže u okviru tadašnje socijalističke ideologije, ali se, istovremeno, može videti šta nije predstavljeno u izdanjima jugoslovenskih poštanskih maraka. Recimo, s izuzetkom Josipa Broza Tita, na njima nema portreta živih ljudi od 1945. do 1982. godine. Od sredine šezdesetih do polovine osamdesetih godina prošlog veka, Andreja Milenković bio je naš vodeći autor poštanskih maraka, koji je obradio gotovo sve filatelističke teme na više od šest stotina maraka, izdatih u šest milijardi primeraka.” zaključuje Slobodan Jovanović.
Izložba „Žig vremena: Grafičke komunikacije Andreja Milenković“ biće dostupna publici do 13. decembra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
