Žan Pol Bled održao predavanje u čast 180 godina diplomatije između Francuske i Srbije 1Foto: Miroslav Dragojević

Od začetaka srpsko-francuskih diplomatskih veza 1838. do današnjih dana, prema rečima profesora Bleda, bilo je uspona i padova koje su diktirale međunarodne okolnosti i unutrašnje političke prilike u obe zemlje.

Francuska politika prema Srbiji prešla je put od nezainteresovanosti Pariza za ovu „provinciju Osmanskog carstva“, preko tihe podrške prvog francuskog predsednika i poslednjeg francuskog monarha Napoleona Trećeg međunarodnom priznavanju Srbije na Pariskom kongresu i razvoju njene vojske, do savezništva i bratstva po oružju u Prvom svetskom ratu, menama u međuratnom periodu i posle Drugog svetskog rata, posebno u završnici 20. veka NATO bombardovanjem SR Jugoslavije i početkom 21. veka, čulo se danas na predavanju profesora Bleda, kome su prisustvovali francuski ambasador u Srbiji Žan Luj Falkoni i predsednik SANU Vladimir S. Kostić, kao i predstavnici srpske akademske zajednice.

Profesor Bled govorio je i o uticaju francuskih političkih, obrazovnih i kulturnih modela na Srbiju tokom proteklih 180 godina, pogotovo što je u 19. veku Francuska za srpsku elitu bila uzor liberalizma i demokratije.

Tome je početkom 20. veka doprinela i smena dinastija u Srbiji i dolazak na presto kralja Petra Prvog Karađorđevića, koji je imao i lične veze sa Francuskom. Zvanični Pariz je, kako se čulo, bez obzira na svu političku, prosvetnu i vojnu podršku Srbiji, tek dolaskom Karađorđevića na vlast odobrio Srbiji i zajmove.

Istorija diplomatskih odnosa dve zemlje dobrim delom zavisila je od stava srpskih vlasti prema Austrougarskoj, a posle Prvog svetskog rata i od približavanja Nemačkoj, kao i od „italijanskog pitanja“ jer je i Italija imala svoje planove za Balkan.

Posle Drugog svetskog rata, tokom vladavine generala Šarla de Gola, između Francuske i Brozove Jugoslavije isprečili su se likvidacija generala Dragoljuba Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, vođe Ravnogorskog pokreta i De Golovog školskog druga i bliskog prijatelja, kao i niz međunarodno-političkih neslaganja.

Raspad SFR Jugoslavije bio je novi izazov za srpsko-francuske odnose, kao i „vojna intervencija NATO“. Profesor Bled istakao je da je, ipak, posle pada režima Slobodana Miloševića, tadašnji francuski predsednik Žak Širak požurio da poseti Srbiju 2001, a da je prošlog leta Beograd posetio i aktuelni predsednik Emanuel Makron, koji je poslednjih meseci u čestom kontaktu sa predsednikom Srbije.

Bled nije ulazio u ocenu kvaliteta sadašnjih odnosa Francuske i Srbije, niti je pominjao pitanje Kosova i Metohije.

Gostovanje profesora Bleda u Srbiji, koji je juče učestvovao i na okruglom stolu o srpsko-francuskim vezama u Francuskom kulturnom centru, na kome su zajedno sa njim učestvovali i srpski stručnjaci: Stanislav Sretenović sa Instituta za savremenu istoriju, Aleksandra Kolaković sa Instituta za političke studije i direktor Balkanološkog instituta SANU Vojislav Pavlović, ključni je događaj u obeležavanju diplomatskog jubileja koji tokom 2019. i 2020. organizuje Ambasada Francuske u Srbiji.

Bledov dolazak realizovan je u saradnji sa Balkanološkim institutom SANU.

Germanista svetskog glasa

Profesor Žan-Pol Bled, germanista i stručnjak za istoriju Srednje Evrope, jedan je od najistaknutijih poznavalaca političke i društvene istorije Nemačke i Habzburške monarhije.

Predavao je na Sorboni i na Institutu za političke studije u Strazburu, gde je bio i direktor tamošnjeg univerziteta. Autor je više biografija ključnih ličnosti nemačke i austrijske istorije – Franca Jozefa, Marije Terezije, Fridriha Velikog, Bizmarka, Franca Ferdinanda…, kao i knjiga „Istorija Pruske“, „Agonija jedne monarhije – Austrougarska 1914-1920“, „Hitlerovi ljudi“. Neka od ovih njegovih dela prevedena su i na srpski jezik i objavljena u izdanju Clia, „NNK Internacionala“ i „Dan Grafa“.

Profesor Bled dobitnik je mnogobrojnih francuskih priznanja. Često sarađuje sa istoričarima u Srbiji, inostrani član SANU je od 2015, a priredio je i dva zbornika posvećena francusko-srpskim odnosima. Javno se protivio NATO bombardovanju SRJ, tokom kog je posetio Beograd.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.