U pravoslavnom svetu 24. jul dan žalosti?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kolko se ja secam, iz istorije, Sv Sofija je bila pravoslavni hram, pa pod otomanskom imperijom džamija, pa muzej, i sad opet džamija.. Za mene lično je dan žalosti prvi put kad je pala u ruke Osmanlija, a ne sad.

2. Jadno je i žalosno šta se događa sa hramom koji je ceo jedan milenijum bio jedna od najvažnijih bogomolja hrišćanstva. Još je žalosnija mlaka reakcija jedne uticajne zemlje, koja to proglašava unutrašnjom stvari Turske. Primera radi, svidelo se to nekome ili ne, Jerusalim sada jeste pod izraelskom upravom, a uveren sam da se nikome u islamskom svetu, a ni ostalima, ne bi dopalo kada bi džamija Al Aksa u Jerusalimu bila pretvorena u sinagogu.

   1. RUSIJA JE REKLA „TO JE UNUTRASNJA STVAR TURSKE“!!!
      Sramno i bedno.
      Cime to Erdogan zasluzujete takve ustupke?
      TURSKA NIKAD NECE BITI DEO EVROPE MAKAR IZ SAMO OVOG RAZLOGA

3. Deo da carica Zoja nije moralna veličina, iako je smešna konstatacija jednog profesora o njoj, je tačan. Za ostalo, ono o žalosti nam, kurta-murta, vostanak Turka, i slično- ja na uzimanje Aje Sofije imam samo: „Meni vaše izvinjenje ne vredi“. (Samo ako osete potrebu za izvinjenjem što pretvaraju muzej u džamiju). I to treba naglašavati iznad svega, jer ukidanje velikog i značajnog muzeja jeste oglušivanje o kulturne i civilizacijske norme.

4. Gde je protesna nota Turskoj Dacicu????

   1. Nagoni na povraćanje na taj primitivizam i nekulturu-nazadnost i podseca je na njihovu nasilnu i osvajacku naciju.
      Ako ikako mozete da eliminisete one njihove oznake i minarete
      Aja Sofija je divna i osecaj neki uzvisen.
      Ovo sto rade turci je greh.

5. Pravi dan zalosti je 14. April kada su 1204. siromasni i bedni „hriscanski“ krstasi opljackali i razorili Carigrad. Turci ga nikada ne bi osvojili da se to nije desilo.

6. Kad udete u Hram te lepote prvo sto vam se zabode u oko su naknadno nakaceni neki turski natpisi.
   To toliko neizdrzivo izgleda i deluje. SKRNAVLJENJE.
   TO GOVORI O (NE) KULTURI TOG NARODA