Upisana u knjigu članova Bajronovim perom 1Foto: Royal Society of Literature/ Jonathan Greet

Književnica Vesna Goldsvorti primljena je juče u članstvo britanskog Kraljevskog književnog društva. Kod nas je malo poznato, ali reč je o jednom od najuglednijih književnih društava u svetu.

Osnovano je davne 1821. godine pod pokroviteljstvom tadašnjeg kralja Džordža IV kako bi „odalo priznanje zaslugama u književnosti i podstaklo književni talenat“.

Nemoguće je nabrojati sve njegove članove koji su presudno uticali na razvoj svetske književnosti.

Ali među njima su bili ili jesu: Dž.R.R. Tolkin, Vilijam Batler Jejts, Radjard Kipling, Džordž Bernard Šo, Magaret Atvud, Kazuo Išiguro, Hilari Mantel, Dž. K. Roulintg i mnogi drugi.

Društvo je veoma aktivno u promovisanju čitanja i sprovodi brojne programe i projekte koje podstiču kvalitetno pisanje. Kriterijumi za prijem su isključivo stručni.

– Kriterijumi za izbor jesu visoki baš zato što se svake godine predlaže u članstvo ogroman broj eminentnih književnika a prima najviše tridesetak: u dvesta godina bilo je 1.400 članova. Predlažu vas i za vas glasaju sadašnji članovi, anonimno, a oni koji su vas predložili moraju u predlogu da odbrane značaj vašeg književnog dela. Volela bih da sam to videla, to ostaje u arhivama za buduće generacije. Ako predlog ne prođe glasanje dve godine za redom nemate pravo ponovne kandidature – kaže u kratkom razgovoru za Danas Vesna Goldsvorti.

Pitali smo je da li njeno primanje u Kraljevsko književno društvo znači da se pisanje na engleskom jeziku demokratizovalo s obzirom na to da sve više pisaca piše na engleskom iako im izvorno nije maternji jezik.

– Književnost na engleskom jeziku na neki način odgovara onom geteovskom konceptu svetske književnosti: gotovo da nema nacije ili etničke grupe koja nije predstavljena delima izvorno pisanim na engleskom. Pogledajte samo imena novih članova Kraljevskog književnog društva. Međutim, pisci iz mnogih delova sveta obrazovanje stiču na engleskom. Meni je tu na neki način teže – moja se književna karijera razvijala sporije. Ja sam engleski u Beogradu učila kao strani jezik, dva, tri sata nedeljno. Sama ideja da se upisujem u knjigu članova Bajronovim perom i to u godini kada Kraljevsko književno društvo slavi dva veka postojanja potpuno je neverovatna. Moja univerzitetska katedra danas slavi – kaže Vesna Goldsvorti koja radi kao redovni profesor engleske književnosti i kreativnog pisanja na univerzitetima u Ekseteru i Istočnoj Angliji.

Autor je studije „Izmišljanje Ruritanije“ (1998), memoarsko-autobiografske knjige „Černobiljske jagode“ (2005), zbirke pesama „Solunski anđeo“ (2011) i romana „Gorski“ (2015) i „Gospodin Ka“ koje je u Srbiji objavila Geopoetika.

Njene knjige prevedene su na dvadesetak svetskih jezika i stekle su status bestselera u nizu evropskih zemalja. „Solunski anđeo“, koga je kod nas objavio Arhipelag, dobitnik nagrade „Robert Krošou“, bio je knjiga godine londonskog Tajmsa.

„Černobiljske jagode“ su serijalizovane u Tajmsu i na Bi-Bi-Siju, a roman „Gorski“, takođe serijalizovan na Bi-Bi-Siju, bio je u užem izboru za književnu nagradu Bejlis.

Izabran je za knjigu godine britanskog knjižarskog lanca Voterstouns i za specijalnu preporuku za čitanje Njujork Tajmsa.

– Vesna Goldsvorti je prvi srpski pisac koji je primljen u britansko Kraljevsko književno društvo. To je uspela u Britaniji gde tako nešto nije lako. Jedna je od autorki koja ima uzlaznu putanju u napredovanju stila, što se inače ne podrazumeva. Ona je izraziti perfekcionista, piše na engleskom jeziku i taj vrhunski nivo njenog stila pisanja su prepoznali britanski pisci i profesori univerziteta, hvale ga ne bez razloga, zato što, svojim načinom pisanja, sjajnim poznavanjem engleskog jezika i njegovom veštom upotrebom uspeva da spoji Istok i Zapad – kaže Danas glavni urednik Geopoetike Vladislav Bajac.

Činjenica je da nije malo srpskih pisaca koji jesu prevođeni na strane jezike, ali je malo njih ‘uspelo’.

– Reč je o nesumnjivo velikom evropskom piscu koji podjednako dobro piše i na srpskom i na engleskom jeziku. Ona piše smireno i dostojanstveno – kaže za Danas književni kritičar Milan Vlajčić koji podseća na primer Danila Kiša čiji stil pisanja je, kad je preveden na francuski, podsećao na stil Marsela Prusta, a lep uspeh su doživeli i romani Aleksandra Tišme koji su prevedeni na nemački.

– Ima dobrih pisaca koji napolju ne prođu zbog loših književnih prevoda, a vrhunskih književnih prevodilaca sa našeg jezika je veoma malo. Recimo, prava je šteta što niko nije preveo na engleski, francuski ili neki drugi svetski jezik sjajno delo Bore Stankovića „Božiji ljudi“ koji bi, da su prevedeni, doživeli sudbinu svetskog klasika – ukazuje Vlajčić.

Gvozdena zavesa

– Trenutno čitam lekturu novog romana. Naslov je „Gvozdena zavesa“ a izlazi u februaru 2022. Kao i obično, ovde u Britaniji ga objavljuje Vintage Random House, a kod nas moja kuća Geopoetika: nadam se i pre Britanaca. Radnja je smeštena delom u London a delom u jednu bezimenu istočnoevropsku zemlju sredinom osamdesetih, kada se još ne zna da dolazi kraj sveta i ideologije u kojoj sam odrasla. Ima odjeka Evripidove „Medeje“. Pazite, to je bio prvi ispit koji sam polagala na Filološkom fakultetu i prvo pitanje na tom ispitu, a ja se sada vraćam i u tu priču i u to vreme. Recenzije su neverovatno dobre: videćete uskoro – otkriva Vesna Goldsvorti za Danas.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.