Foto: Miroslav Dragojević

S obzirom na količinu veselja da se pomisliti da bi Irci rado slavili sa Kelitima i njihovim fanovima u Domu omladine.

Još od samog ulaza u hodnik od gužve nije moglo da se prođe, a, ako biste poželeli da se probijete među prve redove do stejdža, morate proći kroz gustu masu obojenu u zeleno. Zelene majice, zastave, dresevi zeleno-bele boje, zelene čirokane, šalovi, kape i šeširi, ljudi sa iscrtanim detelinama na obrazima koji, uz irsku tradicionalnu muziku u kombinaciji sa rokenrolom, opijeni atmosferom plešu irski ples. Naime, i ovog 17. marta Orthodox Celtsi slave Dan svetog Patrika sa fanovima, uz odličan live nastup.

Frontmen grupe Aca Seltik zapitkuje publiku: „Sećate li se emisije Fontana želja? Bilo je tada lepih želja…“ i kreće da svira „I Wish You the Very Worst“ (Želim ti sve najgore). LJudi skaču, plešu obgrljeni, vrte se u krug, penju se jedni drugima na ramena, masa se diže i muzika pravi euforiju, a na kraju pesme Seltik svima želi sve najbolje „I Wish You the Very Best“. Prolazi pesma, ali publika ne odustaje od veselja, kao ni muzika. Gase se svetla i Seltik se obraća publici: „Sad svi pevamo“. Počinju da sviraju „Dirty Old Town“, i kreće vrisak raspoložene mase koja se grli i peva u kolektivnom transu, opijena muzikom. Svi u glas pevaju „I met my love by the gas works wall, Dreamed a dream by the old canal… I kissed my girl by the factory wall, Dirty old town, Dirty old town…“ Pesma se završava, ljudi skandiraju, Kelti najavljuju njihov odlazak u Dablin, i Seltik poziva sve da polude. Počinje „Rocky Road To Dublin“, kao i još jedan vrisak i ekstaza okupljenih, šutka, ples, ljudi van granica sreće u simbolu deteline pevaju „all the ways to Dublin“.

I tako, hit za hitom, nastup nošen dobrim raspoloženjem i sjajnom muzikom, gde niko ne stoji. Na stejdžu se đuska, na podijumu još luđe. Ako se osvrnete okolo, malo dalje od privih redova, gde ne može da se stoji od razigranih ljudi koji plešu, skaču, šire zastave i vilene, možete da uočite zagrljene parove, stare, mlade, čak i po koje klinče koje su „matorci“ od malena rešili muzički da edukuju. Ako odete na „refill“ pića, videćete da se čak i u hodniku kod šanka đuska. Svi su veseli, a Ruskinja Natalija, koja je tamo stajala, kaže da mnogo godina unazad već dolazi na svirke Kelta na Dan svetog Parika jer kako kaže „this is the best thing ever“ (najbolja stvar ikad).

Ipak, iako je i u hodniku Doma omladine opšte veselje, najbolji doživljaj je u privim redovima. „Far away“, kreće pesma. Opet vlada osećaj opšte euforije, ljudi pevaju i prave šutku, a Kelti im ne daju da se odmore, sledi „Irish Rover“, i masa koja totalno poludi dovedena dotle da samo može uz osmeh i muziku da pleše i skače.

Nije da samo muzičari ne daju publici odmori. Prisutni su uz gromoglasnu dreku i aplauz dozivali bis i skandirali „Još“. Prvo se violina poigrava sa ljudima, pa je zaprati gitara. Seltik podseća da je njihova prva svirka bila upravo na ovom mestu. Počijne da se svira „Drinking song“ i opet su svi u kolektivnom transu, srećni i opijeni muzikom a neki i pivom, jer tako nalaže tradicija samog praznika. I opet se stiče utisak da bi Irci rado slavili Svetog Patrika sa Keltima i njihovim fanovima.

Sutra je nedjelja i ne mora rano da se ustaje“, poručuju sa stejdža i nastavljaju da sviraju, sjajnom energijom i ludo dobrom svirkom žare i pale zajedno sa podivljalom publikom koja štiri zastave, grli se i peva i pleše.