To je, svakako, naša osnovna misija. Mi, bez obzira na formalno ime i pravno sedište, ne možemo biti klasično pozorište smešteno u jedno mesto sa povremenim gostovanjima, nego moramo da pokrivamo istovremeno sve mesta na KiM, gde ima smisla i svrhe da nastupamo. Institucionalna saradnja sa Narodnom pozorištem u Beogradu, a uskoro i sa drugim vodećim pozorištima u Srbiji i regionu, deo je plana intenziviranja i predstavljanja rada našeg pozorišta u drugim mestima. Mislim da imamo prilično kvalitetan i veliki repertoar, da su mnoge stvari specifične i interesantne i da to zaslužuje da vidi što šira publika. Važno je pokazati da na Kosovu i Metohiji postoji profesionalno pozorište koje ozbiljno radi i proizvodi predstave visokog estetskog kvaliteta – kaže u razgovoru za Danas Predrag Radonjić, novi direktor NP u Prištini sa sedištem izmeštenim u Gračanici, koje je na početku nove sezone, krajem prošle nedelje, potpisalo sporazum o saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu.

* Kako Vi tumačite rečenicu Vašeg beogradskog kolege Dejana Savića da se „zbog okolnosti“ ne mogu očekivati isti rezultati sporazuma koje je NP u Beogradu potpisao sa srodnim kućama u Prištini i Novom Sadu i šta mislite da je potrebno učiniti da bi se takve „okolnosti“ prevazišle u kulturi?

– Verovatno je gospodin Savić prvenstveno mislio na brojne otežavajuće okolnosti vezane za naš rad. Budžetom, brojnošću ansambla, organizacionom, tehničkom strukturom i drugim uslovima funkcionisanja mi se sasvim sigurno ne možemo upoređivati sa SNP-om. Mi nosimo u svom imenu i dalje ime grada iz koga smo proterani i gde nemamo pristup našoj sceni. Naša nova matična scena i privremeno sedište je, posle godina beskućništva, u Gračanici. Pravno-administrativna služba nam je u severnom delu Kosovske Mitrovice, a uposleni posle rata i nekoliko godina nefunkcionisanja u međuvremenu razasuti na razne strane. Svake nedelje nastupamo u drugom mestu. I da nije svih drugih otežavajućih okolnosti vezanih za život i rad Srba i srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, ovo bi već bilo dovoljno problematično da uspostavite nekakav kontinuirani rad institucije. Sa druge strane, sve ovo na neki način dodatno inspiriše da se uprkos svemu posvetite misiji održavanja srpske kulture, time i ozbiljno ugroženog nacionalnog identiteta na KiM. Verujem da imamo predstave kojima ćemo to dokazati uskoro i publici u Beogradu.

* Ovo je Vaša prva sezona ne mestu direktora Prištinskog pozorišta – kakvi su Vam planovi kad je reč o repertoaru i konceptu rada umetničke kuće na čijem ste sad čelu?

– Što se repertoara tiče, moramo voditi računa da nađemo pravo meru između potreba naše publike na KiM, atributa narodno koje nosimo u imenu što podrazumeva širi spektar klasičnijih teatarskih formi i pristupa, da budemo tematski što više vezani za situaciju i mesto u kom se nalazimo, a da pritom zadržimo provokativnost i estetski kvalitet koji je i ranije krasio naše pozorište. To nije lako podmiriti, ali mislim da je moguće i da će se time i formirati nešto što će predstavljati specifičan umetnički prečat repertoara prištinskog pozorišta.

* Zbog čega je u julu došlo do promene na čelu NP Priština i koliko Vam je kao čoveku iz medija i filma izazov da vodite pozorište?

– Nije došlo ni do kakve smene. Ja sam se sa mesta pomoćnika direktora prijavio u decembru prošle godine na redovan konkurs za izbor direktora, koji je raspisalo ministarstvo i u januaru ove godine izabran. Odluka je čekala na usvajanje u vladi do jula. To je u najkraćem cela priča. Nenad Todorović je kao direktor obnovio rad ovog pozorišta 2005. praktično ni iz čega, održavao njegov rad tokom svih ovih godina u ekstremno teškim uslovima i, prema njegovim rečima, došlo je i do određenog umora i zasićenja, želje da se posveti rediteljskom poslu i u matičnom pozorištu i drugde. Ovaj posao zaista nije lak, ogromni su problemi i odgovornost sa kojima se suočavate na dnevnom nivou, ali ako imate osećaj da ste deo misije sa širim i višim značajem i to usvojite kao ličnu borbu, onda možete da nađete smisao i snagu. Pored toga što imam već dve godine dragocenog prethodnog iskustva u rukovođenju ovim pozorištem, realizacija velikog broja projekata iz oblasti kulture i medija koje sam kao predsednik Udruženja „Srpsko slovo“ sproveo tokom poslednjih petnaest godina više su nego važne u smislu upoznavanja sa okolnostima, ljudima, mogućnostima… I snimanje dokumentarnih i igranog filma na KiM je važno u tom smislu.

* NP Priština je prošle godine napunilo 70 godina godina od osnivanja u Prizrenu 1946, a iduće godine navršava se sedam decenija njegovog preseljenja u Prištinu. Da li se potpuno odustalo od povratka na nekada dvojezičnu matičnu scenu u Prištini i da li imate pozive iz Prištine da makar gostujete na toj sceni?

– Mi smo za njih paralelna i ilegalna institucija koja mora da nestane i protiv nje se periodično ili aktivno bore ili je apsolutno ignorišu. Apsolutno nema nikakve institucionalne saradnje, a privatni kontakti pojedinaca su nešto što u ovom kontekstu, na žalost, i nema značaja. Narodno pozorište u Prištini, odnosno Srpska drama, proterana je iz Prištine i mi ne možemo u službenoj formi ni da uđemo u našu zgradu. U međuvremenu je, pored samih Srba u Prištini, sistematski izbrisano sve srpsko: ne postoji pozorište na srpskom, nema fakulteta na srpskom, knjiga u biblioteci, spomenika, čak je i crkva spaljena… Kosovske vlasti, osim isprazne retorike, ne pokazuju ni želju niti imaju sposobnosti i mogućnosti to da realizuju. I kad naprave nekakav privid multietničke institucije, on se zapravo pretvori u nešto što nije u interesu Srba već postaje oružje za borbu protiv njih. Sad je za Prištinu najbitnije da ugasi što pre sve one institucije koje funkcionišu po srpskom sistemu, kao što su univerzitet u Kosovskoj Mitrovici, naše pozorište, bolnice, škole… koje su tu da zaštite osnovna ljudska prava, identitet i kulturu preostalih Srba na Kosovu i Metohiji. Sve ovo je potpuno apsurdno, ispunjava čoveka ogorčenošću ali i snagom da se usprotivi ovakvom narušavanju zdravog razuma i dostojanstva.

Punom parom

– Ove jeseni imamo čak tri premijere. To su: „Dantonova smrt“ u režiji Maurisi Farea 18. oktobra, „Užas i beda Trećeg Rajha“ po još integralno neprevedenoj drami Bertolda Brehta u režiji Bobana Skerlića 6. decembra i „Lift“ po tekstu i u režiji reditelja našeg pozorišta Nenada Todorovića 29. decembra. Sve velike ansamblske predstave. Zalogaj velik i za veća pozorišta od našeg. Radi se punom parom baš – kaže Predrag Radonjić.

Novinar, pisac, reditelj

Predrag Radonjić (1970) rodom je iz Užića. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Prištini na odseku za Jugoslovensku književnost i srpski jezik, magistrirao je na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, a sad je doktorand na Filološkom fakultetu u Beogradu. Posle desetogodišnjeg novinarskog i uredničkog rada u časopisu Glas juga, pet godina bio je urednik na RTV KiM. Objavio je više zbirki pripovedaka i kratkih priča, režirao više dokumentarnih filmova („Srbi u Albaniji“, „Srbi u Makedoniji“, „Kosovsko proleće“, „Život bez života“ „Negde u EUNropi“, „Pravo na prava“, „Pozorište iz kutije za cipele“, „Bogoslovija, zvuci“, „Čuvari baštine“), kao i prvi srpski dugometražni igrani film „Sporazum“, snimljen na KiM posle bombardovanja SRJ I uvođenja protektorata UN u južnoj srpskoj pokrajini. Dobitnik je više značajnih priznanja:“Milutin Uskoković“, „Laza Lazarević“, „Srpsko pero“, „Vidovdanska povelja“.