Foto Nada Zgank/promo 56. BitefPublika 56. Bitefa imaće ekskluzivnu priliku da vidi rad dvoje slovenačkih reditelja najmlađe generacije, Žige Divjaka i Nine Rajić Kranjac,čiji je rad u Sloveniji i regionu već dobio višestruka priznanja, ali će, u svetskom kontekstu, biti bitefovsko „otkriće“.
Predstava „Solo“ Nine Rajić Kranjac jedna je od najiščekivanijih u ponudi 56. Bitefa, a ovo izuzetno troiposatno ostvarenje mlade rediteljke na programu je večeras i sutra (30. septembar), u 18 časova, u Luci Beograd, Stari Matrez (Žorža Klemansoa 37).
Kako je u najavi izjavio umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, za predstavu „Solo“ (koprodukcija Slovenskog mladinskog gledališča i ljubljanske Maske), ne važi latinska izreka nomen est omen, jer u njoj nastupa četvoro izvođača, pa očito nije – solo.
Međutim, njeno polazište odgovara naslovu jer je bilo „solističko“, svodilo se na lično profesionalno preispitivanje rediteljke Nine Rajić Kranjac, njenog položaja u poslu kojim se bavi, kao i slovenačkih pozorišnih okolnosti.
Iako su i ostali učesnici u predstavu uneli svoje materijale, pa je možemo tretirati kao oblik devised theater-a, ona, ipak, ima taj autobiografski karakter, čemu presudno doprinosi činjenica da sama Nina igra u predstavi, i to vrhunski.
I njena, i igra drugih izvođača (profesionalnih glumaca), vrlo je slobodna, improvizatorska, performerska, telesna, uz česte žanrovsko-stilske promene.
Kao i stil igre, i teme ove ludičke predstave su raznorodne i nesistematizovane, ali, ipak, dominira osećaj teskobe koju jedna mlada i uspešna žena oseća u maloj sredini i u „muškom poslu“.
Polazeći od pitanja šta to znači biti sam, „Solo“ otvara teme čemu pozorište, čime se ono bavi, kako kroz ove susrete promeniti način razmišljanja o njemu…
„Kao da je „Solo“ ljubavno pismo upućeno teatru, gledaocima, akterima i privrženicima koji su oblikovali umetnicu Ninu Rajić Kranjac i doveli je do tačke gde se danas nalazi. S kritikom pozorišta, preispitivanjem njegovog smisla i deklaracijom pesimističnog osećanja nemoći da se pozorišnim događanjima ne može ništa bitno menjati, ona istovremeno ostvaruje pozorišnu utopiju koja sama sebe pretvara u antiutopiju i na taj način postaje jasan izraz odanosti pozorištu, ma kakvo ono bilo“ (Brina Jemček, Radio Študent).
„Solo“ Nine Rajić Kranjac je više od predstave. To je iskustvo. To je vožnja. To je gozba. To je četvoročasovno „jebi se“ teatarskom čistunstvu. Ono istražuje samo sebe, kritikuje samo sebe, uživa samo u sebi, ali je, istovremeno, u ogromnoj meri oslonjeno na saradnju, na živo iskustvo, haotično i suludo i predivno i potresno“ (Nataša Tripni, SEEstage).
Zanimljivo je da su predstave iz Slovenije ili u režiji slovenačkih autora na Bitefu tradicionalno, zahvaljujući svojim umetničkim dometima, najzastupljenije iz regiona bivše Jugoslavije.
Na 53. Bitefu 2019. godine, produkcija Slovenskog narodnog gledališča Drama „Ali: strah jede dušu“ u režiji Sebastijana Horvata osvojila je sve nagrade festivala: Gran pri Mira Trailović, nagradu Politike za režiju i nagradu publike.
Sličan uspeh (Gran pri) Horvat je postigao i prošle godine s predstavom „Cement Beograd“ u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
