"Veliki buntovnici završe kao džangrizavi starci": Sagovornici Danasa o vesti o raspadu Prljavog kazališta 1Foto: rom@nski, Wikipedia

Samo znam da je Jajo, odnosno, Houra, jedan od najvećih autora koji se pojavio na zagrebačkoj sceni, da čovek koji pravi pesme u svojim odlukama možda ume nekad da prenagli, ali nikad ne ume da pogreši. Ne znam da li su se raspali, kao što kažete. Ja sam se čuo sa Jajom za Uskrs i ne mogu to da tvrdim.

Ovo za Danas kaže novinar i muzički kritičar Petar Peca Popović komentarišući vest koja je juče širom regiona brzinom munje preneta iz jutarnjeg lista da su se nakon više od 40 godina formalno razišli članovi nekada kultne jugoslovenske novotalasne grupe Prljavo kazalište.

– To da će se tužakati mi je ružno, ali nažalost, živimo u vremenu kada po ugledu na inostrantvo ljudi misle da tu ima ogromnih para i da nekom nešto tu pripada. Vidite da se priča o tome ko je vlasnik žiga, ko je vlasnik imena. Jeste li primetili to? Meni je to stvarno malo nejasno. Znate, kad s nekim živite u braku 44 godine pa odlučite da se razvodite, stvarno je malo neobično da se razlilazite sa ružnim rečima. Ali dajte da vidimo. Mislim da tu treba biti strpljiv, sačekati da se smiri situacija. Meni se to tako čini… – oprezan je Popović koji u svom odgovoru na Danasovo pitanje o vesti o razlazu ovog benda zapravo podseća da se takve stvari neretko zbivaju i u svetskim razmerama.

Baš kao sto su sagovornici našeg lista pre neki dan to objašnjavali na primeru Sex pistolsa.

– Prijavo kazalište je značajan bend, deo istorije našeg zajedničkog kulturnog prostora. Bend koji niko nikada nije mogao da ignoriše, ni u njegovim najslavnijim, ni u njegovim najtamnijim trenucima – kaže u svom osvrtu na vest iz Jutarnjeg lista kompozitor Marko Kon.

– Od početka, dok je Davorin bio pevač, bili su totalno kultna stvar, dah trulog Zapada u komunističkoj Jugoslaviji. Kasnije su prošli kroz sve moguće transformacije, kroz koje jedan pošteni bend treba da prođe, počev od izliva nacionaizma u trenucima kada je to bilo najneophodnije za njihovu novu i mladu državu u nastajanju, pa do ulaska u mirnije doba. Pa na kraju završetak, kao što je i red da veliki buntovnici završe kao džangrizavi starci. Sve je kako treba! Ja volim Kazalište i evo, sad ste me podsetili, idem odmah da pustim neku njihovu pesmu… – dodaje Kon.

I za frontmena benda „Instant karma“Aleksandra Sašu Jankovića Prljavo kazalište, bar na svojim počecima, bilo je značajan bend.

– Prvi album Kazališta je promenio moj dečiji svet. Drugi je bio pun pogodak, i zvao se „Crno beli svet“. Posle toga Kazalište je krenulo silaznom putanjom da mi je na momente čak zvučalo kao drugorazredno Bijelo dugme. Već tada su me prestali zanimati jer su za mene imali značaj tipa Hari Mata Hari ili Merlin. Krajem osamdesetih su nešto koketirali i sa hrvatskim nacionalizmom, pa samim tim dotakli dno u mojim očima. Tako da, raspali se ili ne, to stvarno nikom više nije važno. Za mene oni davno ne postoje. Ali ih čuvam u sećanju iz školskih dana, nekih lepih vremena. U mojoj kolekciji ploča još uvek stoje njihova prva dva albuma i ostaće tu zauvek i uvek. To su kapitalna dela jugoslovenskog roka. A Jasenko? Šteta, mogao je biti naš Džo Stramer, a sada je samo hrvatski Bora Čorba – duhovito primećuje Janković.

Voditelj i muzičar Vlada Janković Džet, hodajuća istorija ovdašnjeg rokenrola, priseća se različitih faza Prljavaca, uz osvrt na njihove dobre, ali i manje svetle trenutke.

– Prošli su kroz razne faze. Činjenica je da oni nikada kod nas nisu bili toliko veliki kao u Hrvatskoj. U tom prvom naletu, ovde su bili slabije rangirani i od Filma i od Haustora, to ih je strašno pogađalo i mislili su da postoji lobing protiv njih. Slično je bilo i sa Parnim valjkom, on je isto mislio da postoji neki lobing u Beogradu, što naravno nije postojalo. Prljavo kazalište je bilo suviše okrenuto Hrvatskoj i nije moglo da funkcioniše van granica Hrvatske, posebno u svetlosti svega onoga što se nagoveštavalo. Ali vrlo cenjen i vrlo poštovan bend, ja sam sa njima dobro sarađivao, posebno sa Hourom. Kao i neki drugi bendovi, oni su od toga da sviraju srcem napravili pomak da sviraju i srcem i znanjem. Ovaj drugi vokalni solista je doprineo tome, mada samog Davorina Bogovića niko nije mogao da nadomesti. Dok je on bio u bendu, to je bilo nešto posebno zaključuje Vlada Džet.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.