Foto: Z. M.Glumci su uvek dobri, odlični. Odličnih glumačkih ostvarenja ima i u najlošijim filmovima. Ipak, publika ne gleda samo glumce, već i filmove u celini, pa nam je važno da produkcija bude dobra, a ona to već godinama baš i nije – kaže Vladan Živković, umetnički direktor Filmskih susreta.
* U čemu je problem?
– U lošim scenarijima, nesuvislim filmskim idejama, besmislenim temama. Čini mi se da nas je uhvatila manija da filmove pravimo “po svaku cenu”, a da se umesto filmskom pričom više bavimo, recimo, vizuelnim efektima. To primećujem kao umetnički direktor Filmskih susreta u poslednje četiri godine, a dozvoljavam da to iz mene govore i moje godine. Ipak, po mom mišljenju – ako posle filma nisi u stanju da ispričaš priču kojom se on bavio, tu filma nema.
* Da li će internacionalizacija festivala moći u izvesnoj meri da „popravi stvar“?
– Mi smo i ranije na festivalu imali koprodukcije, jer u kinematografiji na prostoru stare Jugoslavije maltene nema filmova koji su, recimo, samo hrvatski – u njima uvek ima srpskih scenarista ili glumaca. Ograničenje je postojalo samo u segmentu nagrađivanja, pošto su nagrade mogli da dobiju isključivo domaći glumci. Ove godine vraćamo “Specijalne povelje za najbolju mušku i žensku ulogu za strane glumce”, koje će dodeljivati zvanični festivalski žiri, a koju smo imali ranije, ali ne i prethodnih godina. To je početak internacionalizacije. Nadamo se da će sledeće godine biti dodeljivani “Car Konstantin” i “Carica Teodora” za strane glumce. To je put u dobrom pravcu.
* Dokle se stiglo na tom putu?
– Mi smo usmereni ka internacionalizaciji. Želeli bismo da se vratimo u 1980. i 1990. godine, kad smo na festivalu imali mnogo filmova i glumaca. Naša je želja da se u kinematografiji ukinu granice – eto, ove godine imamo i filmove iz BIH i Hrvatske. Polako, dakle, probijamo barijere. Naravno, nailazimo i na otpore, koji su i politički – o čemu ne bih, ali i druge vrste. Recimo, želeli smo da prikažemo film koji je otvorio Pulski festival, a u kojem igraju Aljoša Vučković i Neda Arnerić. Producenti su, međutim, rekli da nisu zainteresovani za dolazak na ovogodišnje Filmske susrete, jer hoće da prikažu film na nekim drugim festivalima, pretpostavljam inostranim. U našoj zemlji, naime, još uvek postoji fama da film neće moći da ode u Kan ili drugi međunarodni festival ako prethodno bude prikazan u Nišu ili drugom domaćem festivalu. To je netačno, jer Kan i drugi festivali neće da uvrste samo filmove koji su već bili na međunarodnim festivalima, a Filmski susreti to nisu.
* Da li ste zadovoljni finansijskom podrškom države Filmskim susretima?
– Svi mi koji radimo u kulturi mislimo da je Ministarstvo kulture moglo da izdvoji više novca za manifestacije koje radimo. Jasno je da sredstava ima toliko koliko ima, ali verujem da je konkursna komisija Ministarstva mogla više da ceni kvalitet i renome Filmskih susreta. To je festival koji postoji 53 godine, što je duže od zajedničkog trajanja svih tih drugih festivala koji su u zbiru dobili ozbiljan novac. Trajanje jednog festivala je neoboriva činjenica koja pokazuje da on vredi. Ne omalovažavam Kustendrof, Palić, novosadski i druge festivale, kojih je svake godine sve više, ali Filmski susreti su ozbiljan festival sa tradicijom. I u staroj Jugoslaviji se znalo da postoje dva filmska festivala – Pula i Niš. Sada svake godine niče po pet novih festivala, a na festivalima se prikazuje po 80 ili 120 filmova. Ko će to da gleda? Ko će to da ocenjuje? Da li je to ozbiljnost? Pri tom te konkursne komisije Ministarstva takvu činjenicu vrednuju kao “plus” (?!).
* Šta bi moglo da bude rešenje?
Potreban nam je drugačiji sistem vrednosti i drugačiji kriterijumi za ocenjivanje i finansiranje festivala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
