Iako osamnaestogodišnjeg saksofonistu Dušana Vukmirovića ovih dana gledate na ekranima apsolutno svih televizija, i čitate ili slušate o njemu, ovaj stopostotni stipendista prestižne visoke džez Berkli škole u Bostonu koju će pohađati već od ove jeseni, u ovom trenutku još je učenik završne godine džez odseka renomirane beogradske muzičke škole „Stanković“.
Uz svoj glavni instrument saksofon, Dušan svira i nekoliko drugih, čime je dodatno oduševio Berkli žiri prošle jeseni.
Kada ste i kako zapravo počeli da svirate svoj instrument saksofon?
– Kada sam imao šest godina, otac je rešio da me upiše na klavir i kada smo došli u školu na dogovor, slučajno sam otišao u učionicu kod profesora saksofona. Video sam saksofon i od tog trenutka kada sam povikao: „Tata, hoću ovo!“, pa do današnjeg dana, traje ta ista ljubav prema tom instrumentu.
Da li je od samog početka džez bio izbor za budućnost ili je do otkrivanja džeza došlo nekim neobičnim slučajem?
– Ne, u školi sam uglavnom svirao klasiku Debisijev transkribovani koncerti za flautu na primer, ali i narodnu muziku, kao i rokenrol i evergrin.
Kako je došlo do kontakta sa „Berklee College of Music“ i kako zamišljate svoje dalje školovanje tamo?
– Imao sam sreću da se „Berklee“ audicija održi u Beogradu (zahvaljujući Gojku Damjaniću). Bio sam skeptičan i ništa posebno nisam očekivao. I eto za četiri dana sam saznao da sam puni stipendista najjačeg koledža za džez muziku u svetu, gde su profesori recimo Džordž Garzoun, Pet Metini, Džo Lovano i drugi.
Koji je vaš najomiljeniji muzičar kojeg ste ikada čuli na koncertu i možda se sa njim i upoznali?
– Na primer Džejms Mudi. Bog s kojim sam proveo dva sata svirajući i slušajući stvari koje mi govori… i da spomenem i Petera Brocmana, posle čijeg sam koncerta, a i razgovora s njim dan kasnije, ostao rastrojen par dana.
Pored pomenutih muzičara koje ste sreli, nakon njihovih koncerata u Beogradu i na radionicama u školi „Stanković“, ostvarenih u saradnji sa Beogradskim džez festivalom i Ring Ringom, sa kime biste još voleli da u perspektivi podelite scenu?
– Hm…. na primer, Ari Hoenig, pod broj jedan, zato što smatram da je čovek genije, Kris Poter takođe… i još nebrojeno mnogo ljudi.
Razmišljajući o skorom odlasku u Ameriku na svoje prestižne studije, da li razmatrate i opciju povratka nazad kada se one okončaju?
– Pa, ako jednog lepog dana zrak kulture obasja ovu zemlju, što se pre dešavalo ali je uvek taj zrak bio nasilno gašen, sto posto?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
