„Vuna“: Duboko zakopana prošlost

Ono što je Haui započeo kao jednu priču, i to vrlo kratku, tokom godina zbog odziva fanova koji su besomučno tražili nastavak – preraslo je u trilogiju koju čine „Vuna“, „Smena“ i „Prah“.

A ova trilogija konačno je dostupna i na srpskom jeziku, u izdanju Čarobne knjige, koja je objavila prve dve knjige, a uskoro će i treću.

Kada se zaroni u knjigu „Vuna“, dočekuje nas jedan sumoran svet, naštelovan tako da svako ima svoju ulogu u održavanju naizgled funkcionalne svakodnevice i opstanka čovečanstva.

Ljudi su raspoređeni po 144 podzemnih nivoa silosa na osnovu svojih zaduženja, a oni koji prekrše pravila idu napolje, na smrtonosni vazduh, na „čišćenje“.

Sa toga se niko do sada nije vratio, ali kada se naniže nekoliko čišćenja u malom broju dana, strasti se uzburkaju i kreće nešto nalik revoluciji.

Iako Haui u početku u glavi nije imao viziju duže priče, bila bi prava šteta da „Vuna“ nije ugledala svetlost dana, sa svojih 500 strana, a potom i sa dva nastavka.

To se vidi već posle prvih 50, a potom i 100 strana, u kojima uprkos generalno ograničenom prostoru odigravanja radnje, stižu brojni preokreti i iznenađenja.

Sa finim balansom između dijaloga, koji su i te kako svrsishodni i odličan način karakterizacije glavnih likova i radnje nalik trileru, autor nam daje taman dovoljno pitanja i odgovora kako ne bismo poželeli da knjigu ispustimo iz ruku dok ne dođemo do kraja.

Likovi su nijansirani i višedimenzionalni, u suprotnosti sa okruženjem u kojem se nalaze, a emocije se ipak nisu izgubile uprkos skoro pa robotskom ustrojstvu i podeli poslova.

Haui je majstor u tome da na malom broju strana napravi naizgled bezizlaznu situaciju, a potom da donese preokret koji nismo očekivali i onda, dok se još oporavljamo, da nastavi sa tenzijom na nekom drugom mestu.

Vuna se može dopasti i onima koji nisu ljubitelji klasične naučnofantastične književnosti, jer tu nema toliko es-efa koliko ima drame i akcije, ali i klaustrofobije.

Ta klaustrofobija ne postaje preteška ni u jednom trenutku zbog specifičnih narativnih rešenja koja neću otkrivati, a sve to dobija dodatnu težinu kada pročitate autorov pogovor pisan usred karantina zbog korona virusa.

Njegovo delo je još pre toga dostiglo svetsku popularnost i vrlo je važno što je konačno dostupno na srpskom jeziku, pa makar i u jeku popularne Apple serije „Silo“ koja odlično adaptira njegov izvorni materijal.

Ukoliko se razmišljate da li je ovo pravo štivo za vas, potražite na internetu Hauijevu priču „The Egg“, kako biste videli koliki je majstor u pitanju čak i na malom broju strana, a naročito na velikom.