Željko Marković Foto: DanasŽeljku Markoviću, novinaru, književniku i publicisti iz Novog Sada, dodeljena je prva nagrada na književnom konkursu „Milutin Uskoković“ za najbolju neobjavljenu savremenu pripovetku na srpskom jeziku u 2020. godini.
Marković je nagrađen za priču Obični ljudi, a priznanje mu je uručeno sinoć u Narodnoj biblioteci Užice, koja je taj konkurs raspisala 28.put.
Druga nagrada je pripala Bojanu Krivokapiću, takođe iz Novog Sada, za priču Nežne šake fra Bartola, a treća – Marijani Čanak iz Novog Žednika za pripovetku Voz za Novi Sad.
Na konkursu je prispelo više od šezdeset pripovedaka četrdesetak autora iz Srbije i zemalja regiona, a o nagradama je odlučivao žiri – prof. dr Gojko Tešić, prof. dr Ljiljana Kostić i prof. dr Slavko Petaković.
Osim tri prvonagrađene pripovetke, žiri je odabrao još sedam koje će se objaviti u časopisu za književnost i umetnost Međaj, koji izdaje užička biblioteka. To su priče: Mapiranje sveta (Branka Selaković, Beograd), Pirove pobede (Dušan Mijajlović Adski, Niš), Porculanac pod jezikom (Darko Vasiljević, Sevojno), Dve kraljice (Petar Mićunović, Užice), Pismo iz Volakove kuće (Milena Drpa, Modriča), Tajna korespodencija dva plišana medveda (Strahinja Mlađenović, Novi Sad) i Bez dobrog naslova ili kako napisati priču u doba pošasti (Ivan M. Petrović, Divci).
Prvonagrađeni Željko Marković je ranije, na istom konkursu, kada je prvi put konkurisao, bio nagrađen trećom nagradom i objasnio da povremeno šalje radove na konkurse, smatrajući da su oni „provera stvaralačke kondicije pisca“.
„Nagrada „Milutin Uskoković“ pripada značajnijim književnim nagradama i zaista sam njome počastvovan, jer nosi ime značajnog, interesantnog i zanimljivog pisca“, kazao je Marković koji je objavio više od dvadeset knjiga dokumentarno-književnog žanra, romana i zbirki priča.
Nagrađena priča „Obični ljudi“, kako je naveo, pripada ciklusu dokumentarno-književnog žanra, „kojim želi da oživi građansku i industrijsku civilizaciju koja je postojala, bezmalo, 200 godina u njegovom rodnom Vrdniku, na Fruškoj gori“.
„Kombinovanjem književnosti i dokumentarnosti mogu se postići vrlo ubojiti proboji u stvarnost, u istinu, dakle – u život. Mene, pre svega, zanima život, konkretan čovek“, objasnio je Marković.
Navodeći da je u Vrdniku, od 1804. do 1969. godine, postojao jedan od najvećih evropskih rudnika uglja, kaže da su u njemu radili ljudi iz cele Evrope, te da su na tom malom prostoru, u rudarskim kolonijama, živeli pripadnici čak dvadeset šest nacija.
„Njihovi potomci i danas žive sa nama, što je ekskluzivno i za Vojvodnu koja je, inače, poznata kao višenacionalna sredina. Zapravo, Vrdnik je sa svojih oko 4.500 stanovnika, po nacionalnoj raznovrsnosti na tako malom prostoru bio presedan i u bivšoj Jugoslaviji, a u Srbiji je sada apsolutno na prvom mestu“, kazao je laureat, nakon sinoćnjeg uručenja nagrade u užičkoj biblioteci.
Manje pripovedaka zbog korone
„Konkurs se ove godine odvijao tokom teške epidemiološke situacije, ali zadovoljni smo odzivom iako je prispelo manje pripovedaka nego ranijih godina“, ocenila je članica žirija prof. dr Ljiljana Kostić i navela da su se prijavili i mladi autori, koji su ponudili nova sagledavanja starih tema, važnih i aktuelnih pitanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
