Foto: Nenad Kovačević„Sve što je u ‘Luzitaniji’ istorijsko ili pseudoistorijsko služi kao izgovor da se govori o našoj sadašnjosti ili, eventualno, o bliskoj prošlosti koja je, nažalost, i dalje deo naše sadašnjosti“…
… kaže za Danas Dejan Atanacković, vizuelni umetnik i dobitnik ovogodišnje Ninove nagrade za taj roman, a koji je gost književnog festivala Na pola puta u Užicu, koji okuplja pisce iz regiona.
– Još uvek živimo u talogu devedesetih godina prošlog veka, koji su stvorili oni koji su sada na vlasti, a građansko društvo nikada nije smoglo snage da taj talog ukloni sa političke scene u trenutku kada je to bilo potrebno i moguće. Kompromis koji je učinjen sa našom nedavnom prošlošću doveo je do toga da danas moramo da se bavimo tom prošlošću koja nas i dalje drži u svojoj baruštini – dodao je Atanacković u kratkom razgovoru za Danas.
Navodeći da „imamo velikih problema u suočavanju sa stvarnošću, postavljanju pitanja šta nam se stvarno dešava, šta je realnost u odnosu na koju možemo praktično da postavimo naš život i pretpostavimo ga nizu nametnutih izmišljotina“, on navodi da je jedna od tih izmišljotina „sve ono što se dešava sa Kosovom i sa onim što prethodne vlasti nisu imale hrabrosti da se izbore“.
– Mi i dalje dalje živimo sa tom retorikom i lažima. Ne otvara se niz pitanja koja se tiču sadašnjosti zato što se ona ne razume i što je ukorenjena u nizu pogrešno postavljenih postulata o vremenu u kome živimo. Nismo protumačili i razumeli sve ono što nam se dogodilo u bliskoj prošlosti. Naprotiv, podržava se stanje viktimizma u kome je naše društvo žrtva nekakvih okolnosti u kojima, paradoksalno, nismo imali maltene nikakvog učešća, iako znamo da se u najbližoj okolini Beograda nalaze masovne grobnice. To su stvari koje su zanemarene i konstantno se ostavlja prostor za nove mitove kojima sadašnja vlast želi da narod sve to zaboravi i da o tome ne razmišlja – ocenio je naš sagovornik i najavio da će, verovatno, u oktobru biti objavljena njegova zbirka priča koje su nastale pre dvadesetak godina, kao i one koje je nedavno napisao.
Festival fokusiran na školu
– Festival u Užicu je fenomenalan. Genijalna je ideja da se ceo festival fokusira na Užičku gimnaziju i njene učenike, čime se valorizuje ta škola i postaje centralno mesto u gradu tokom svih festivalskih dešavanja i to je sjajno – rekao je Dejan Atanacković o festivalu Na pola puta, koji traje do 26. aprila.
Javna čitanja i predavanja
Osim Atanackovića, koji je čitao delove iz „Luzitanije“, Barbara Matejčić iz Zagreba je čitala odlomak iz svoje knjige „Kako si“ o potresnim svedočenjima ljudi sa margine, a Boris Dežulović je čitao svoje kolumne i stihove iz svoje knjige „Pjesme iz Lore“. Predavanja gimnazijalcima su održali Nenad Veličković („Poezija i šoping“), Dino Bauk („Kakva korist pod čitanja?“), Mira Otašević („Kropotkin. Zašto danas?““ i Siniša Labrović („O umetničkom performansu“).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
