– Reč je o reprezentativnoj knjizi radova Aleksandra Zografa, koji je jedan od najpoznatijih strip autora ovde i u svetu. Zograf nije predstavnik industrijskog, već autorskog stripa i kao takav je prepoznat u inostranstvu, pre svega u Americi, Francuskoj i Italiji. U tim zemljama strip nije sveden na jednostavnu dimenziju i tretira se kao umetnost. Dakle, tamo su pomerene granice stripa, koji predstavlja duboko promišljanje i svedočenje o vremenu u kome živimo. Stripovi Aleksandra Zografa sadrže priče o putovanjima, priče iz davnina, zanimljive razgovore sa ljudima… Inače, događaji iz njegovog života veoma su neobični, odnosno hiperrealni, tako su vrlo interesantni za strip-obradu – objasnio je Nebojša Grujičić, urednik kulturne rubrike Vremena.

– Poseban ugao iz koga posmatram svet očigledan je u knjizi „Polovni svet“. Ipak, teme u svim mojim stripovima odnose se na realan, stvaran život. Priče uvek pronalazim, nikad ne izmišljam. Pronalazim i ljude koji mogu da kažu uzbudljive priče, kao i stare, zaboravljene, a veoma zanimljive knjige. Takođe, često putujem, upoznajem zanimljive ljude i pravim priče o posećenim mestima. Međutim, ne pronalazim sve priče na pozitivnim mestima. Ljudi su najviše poniženi u porodilištima, školama i na grobljima, ali i ta mesta mogu da budu junaci stripova, jer se tu dobro vidi odnos državnog sistema prema ljudima koji žive u konkretnoj zemlji. Hoću da kažem da priče pronalazim svuda, odnosno da svuda oko nas ima mnogo neverovatnih stvari, ali se osećaj za neobično nalazi u sopstvenom razmišljanju – objasnio je Zograf.

Slikar Uroš Đurić istakao je da je Aleksandar Zograf postao poznati strip autor u Americi a ne u Srbiji, zbog lošeg stanja tokom režima Slobodana Miloševića i života pod sankcijama.

– Stripovi Aleksandra Rakezića prikazuju kompleksnost života u ovom vremenu, tako da nijedan njegov rad nije za potcenjivanje. Oni, naprotiv, prelamaju društvenu stvarnost, iskustva, prelaze klasičan okvir stripa i dostižu izuzetan publicistički domet. Žiri za dodelu nagrade „Desimir Tošić“ bio je zreo da prepozna vrednosti njegovih stripova. Zograf nije državni autor, a ni drugi umetnici ne treba da se okreću državnim vrednostima. Ipak, državne institucije bi trebalo da se bave specifičnim predstavnicima srpske kulture i da finansiraju vaninstitucionalne oblike kulturne produkcije – naglasio je Đurić.