Foto: Miroslav Dragojevic

Od celog tog spiska različitih više ili manje uticajnih ljudi posao je privela kraju Bojana Borić Brešković, koja se od 2013. po drugi put nalazi na mestu direktora Narodnog muzeja. U prvom mandatu, pre 22 godine bila je prva žena direktor u istoriji ove kuće.

– Zadatak je ostvaren. U celosti je obnovljena najstarija i najznačajnija institucija Srbije. Muzej dobija novi vizuelni identitet. Ovaj projekat bilo je moguće ostvariti zahvaljujući kontinuitetu. Zato iznova zahvaljujemo predsedniku Srbije. Bez zajedničkih napora Muzej ne bi mogao sa bude svečano otvoren – poručila je na svečanom otvaranju Bojana Borić Brešković.

Direktorka sa tri „B“ u inicijalima je, prema zvaničnoj biografiji sa sajta Narodnog muzeja, Beograđanka sa obrazovanjem klasičnog filologa. Diplomirala je klasične nauke na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta. Uporedo je studirala arheologiju, a magistarske studije završila na odeljenju za istoriju. Njena uža specijalnost su kulturna i ekonomska istorija antičkog doba na teritoriji Srbije i centralnog Balkana. Sarađuje sa mnogobrojnim svetskim muzejskim i naučnim centrima i autor je više od 130 naučnih radova. U godini kad je po drugi put izabrana za direktora Narodnog muzeja Službeni glasnik je objavio njenu knjigu „Zlatni presek“, koju je napisala u više ruku sa Tatjanom Cvjetičanin, Eminom Zečević i Andrejem Starovićem. Dobitnik je više državnih nagrada, Gramate Sinoda Beloruske pravoslavne crkve.

Radila je u Muzeju grada Beograda, iz kog je 1977. prešla u Narodni muzej na mesto kustosa Zbirke za antičku numizmatiku i epigrafiku. Tokom njenog prvog direktorskog mandata u Narodnom muzeju 1999. zbog NATO bombardovanja počelo je povlačenje stalne postavke – najpre je sklonjena Zbirka strane umetnosti, mada u Muzeju kažu da to nije uticalo na njihove izložbene i druge aktivnosti. Njoj se pripisuje pokretanje Međunarodne smotre arheološkog filma, projekta Zaštita kompleksa Lepenski vir i letnja škola konzervacije Dijana.

Iako je svojevremeno bila gradski sekretar za kulturu, u politici se javno angažovala tek po dolasku predsednika SNS Aleksandra Vučića na mesto predsednika Srbije. Bila je u prvih 20 kandidata SNS za odbornike u Skupštini Beograda. Na pitanje šta traži u takvom društvu odgovorila je da „samo geslo ‘Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd’ sadrži odgovor zašto podržava tu listu. Naravno, njeno ime bilo je i među hiljadu intelektualaca koji su pred gradske izbore podržali Vučića.