Foto STARSPORT

Javnosti je nepoznato da li se pre imenovanja na funkciju vršioca dužnosti direktora Štark Arene gospodin Grbović bavio nekom privrednom delatnošću, ali je sasvim sigurno da ga očekuje ogroman i nezahvalan posao, jer najveća hala u Srbiji i regionu godinama unazad posluje u višemilionskom minusu. Zbog britkog jezika, Grbović nije bio među omiljenima u košarkaškim krugovima u kojima važi pravilo da se u otrcanim floskulama priča na sve teme, striktno vodeći računa o tome da se ne potkači neko od uticajnih menadžera ili ne pogodi sujeta nekog trenerskog velikana ili rukovodioca. Možda je i to bio razlog njegove odluke da postane deo liste SNS pred poslednje gradske izbore u Beogradu; jednim delom je to učinio i iz uverenja, ali svakako svestan da bi zbog predanog i terenskog rada u predizbornoj kampanji trebalo da bude nagrađen – što se na kraju i desilo.

Grbović je pomogao u provetravanju situacije u Partizanu; jedan je od retkih koji je kritički i argumentovano javno govorio o radu Duška Vujoševića, ali i prethodne uprave crno-belih, koja je doprinela stvaranju višemilionskih dugova, a da za to nikada nije odgovarala. Njegov odnos sa Vujoševićem vrlo je specifičan; sarađivali su prvo u Partizanu, iako praktično vršnjaci, kao mlad stručnjak, sadašnji selektor BiH verovatno je i najzaslužniji za njegov celokupni košarkaški napredak. Vujošević ga je i poveo sa sobom u špansku Granadu, za koju je praktično i odigrao poslednje dve vrhunske sezone, pošto se igrački penzionisao već sa 30 godina. Iako odrastao u Kruševcu, prvi značajniji klub bio mu je čačanski Borac u kojem ga je trenirao čuveni profesor Aleksandar Nikolić. U Partizanu je za osam godina imao nekoliko nezaboravnih sezona, osvojio titule 1981. i 1987. igrao na Fajnal-foru 1988. zajedno sa Divcem, Paspaljem… Te sezone bio je najbolji strelac Evrolige, 1983. i 1984, bio je najbolji strelac prvenstva Jugoslavije, a u istoriji kluba je i dalje na drugom mestu po broju postignutih poena na jednom meču u plej-ofu – 44. Zvanično je sedmi najbolji strelac u istoriji Partizana sa prosekom od 16,2 poena. Zbog temperamenta izbegavali su ga selektori u najboljim igračkim danima; samo je 1983. i 1987. igrao za Jugoslaviju na Evropskom prvenstvu, osvojivši bronzu 1987.

Rođen je 9. februara 1961. u Dečanima gde mu je radila baba, koja je kao pitomica kraljice Marije u Beču, završila specijalnu visoku školu za babice.