Foto: EPA-EFE/ HAYOUNG JEON„Dovoljno je samo da volite filmove i onda možete i da napravite jedan dobar“ ili „Kada me ljudi pitaju da li sam išao u filmsku školu ja im kažem – Ne, išao sam na filmove“, rečenice su u kojima fanovi sedme umetnosti lako prepoznaju jednog od svojih favorita – Kventina Tarantina.
I, dodaje on: Da nisam bio reditelj, bio bih filmski kritičar – to je jedina stvar za koju sam kavifikovan.“
Sve ove Tarantinove citate potrvđuje i njegov novi, deveti film „Bilo jednom… u Holivudu“, koji se bavi upravo poslednjim odsjajima zlatnog doba Fabrike snova s kraja šezdesetih. Ova, ovoga puta nedvosmisleno metafilmska priča dolazi nakon svih njegovih filmova koji su se na ovaj ili onaj način takođe uvek bavili i samom filmskom umetnošću. Tarantinova su ostvarenja, naime, prepuna filmskih citata, neretko čitava njihova sturktura referiše na određeni žanr – filmove o pljačkama, tzv. „crnačke“ filmove, kung fu filmove, šageti vesterne, likovi unutar filma pričaju o filmovima…
Ne samo da preferira žanr pa i epohu (filmove iz upravo pomenutog poslednjeg velikog holivudskog doba šezdesetih i sedemdesetih godina 20. veka), on pod svetlost reflektora dovodi neke zaboravljene „asove“. Tako je bilo sa Travoltom u „Petparačkim pričama“, sa Dejvidom Karadinom u „Kil Bilu“, Pem Grir u „DŽeki Barun“.
Ali da Tarantinovo filmsko obrazovanje ne počiva samo na Holivudu, svedoče i citati Melvila i Godara u njegovim filmovima, te njegovi otvoreni izrazi divljenja prema rediteljima francuskog novog talasa poput onoga da je „Godar učinio za fim ono što je Bob Dilan učinio za muziku – revolucionarno su promenili njihove forme“.
I još – Umu Turman smatra svojom muzom, a Kejt Vinslet sa kojom još uvek nije imao prilike da sarađuje najboljom glumicom. Omiljeni reditelj mu je Hauard Hoks, a gledanje filma „Rio Bravo“ svojevremeno je bio test za buduće devojke. Pored jedne se ipak skrasio, ali tek prošle godine. Danijela Pik je izraelski model i pevačica, a Tarantino ju je upoznao na premijeri „Prokletnika“ u Izraelu 2009.
Rođen je 27. marta 1963. u Noksvilu, država Tenesi. Iako su njegov filmovi prepuni nasilja, dovedenog do ivice apsura, podnošljivosti, ali i crnog humora, sam Tarantino prepoznatljiv je po „peace“ znaku kojim pozdravlja fanove i medije. Zlatna palma i Oskari, kao i zvezda na holivudskj Stazi slavnih su među njegovim priznanjima, ali i termin „tarantinovsko“ koji se nalazi u Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Na setu zabranjuje upotrebu mobilnih telefona. Planira da se povuče nakon svog desetog filma.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
