Foto: EPA-EFE/ KIYOSHI OTA

Sasvim dovoljno za nečiju sportsku penziju, ali ne i za 28-godišnjakinju rodom iz Obilića kraj Prištine, jer sanja olimpijsku krunu u Tokiju 2020. godine, a do tada bi volela da odbrani što više šampionskih naslova.

– Mi sportisti smo vam čudna sorta ljudi. Nikada nam dosta pobeda, medalja, titula. Kada uzmeš prvu, ti već želiš treću, ako nju osvojiš, odmah razmišljaš o petoj… I tako u krug – izjavila je posle septembarskog „terorisanja“ protivnica na SP u Japanu stalna zamenica kapitena u našem nacionalnom timu, pa je posle najnovijeg uspeha u Kini samo napravila mesta za nove tantijeme u povelikoj ličnoj kolekciji vrhunskih dostignuća.

A, u njoj nema čega nema. Šarmantna, uvek nasmejana i vrlo neposredna crnka skoro dvometraške visine posle odlaska iz domovine, gde je igrala za Šumadiju iz Aranđelovca i pančevački Dinamo, samo niže titule. Glavnom di-džeju srpske selekcije sa Kanom četiri puta nije bilo ravnih u francuskoj ligi i dva puta u Kupu te zemlje, dok je sa Vakifbankom dve sezone ostavljala iza sebe konkurenciju u šampionatu Turske, LŠ i na najvećem planetarnom skupu ekipa. Paralelno s tim, velika ljubiteljka filmskog festivala u Kanu i sportske elegancije ispisala je neke od najlepših stranica srpske ženske odbojke. Pre nedavnog šampionskog plesa na SP bila je blokerski izbor selektora Zorana Terzića i u pokoravanjima Evrope 2011. 2017. godine, u pohodu na olimpijsko srebro 2016, tokom borbe za titule u Evropskoj ligi 2010. i 2011, kao i u bitkama za još dva druga mesta i čak šest bronzanih odličja na velikim takmičenjima.