Foto: Stanislav Milojković

Antologijska drama Edvarda Olbija u režiji Lenke Udovički izvedena je na Brionima u produkciji Ulysses teatra i Beogradskog dramskog pozorišta (BDP), te će i ovdašnja publika imati prilike da je vidi, prvi put u oktobru, a potom i na redovnom repertoaru u BDP.

Beograđani će tako, nakon višedecenijske pauze, imati privilegiju da uživaju u Šerbedžijinim glumačkim bravurama. Nedavno, on je napunio 73 godine i tvrdi da dosad nikad nije imao problema s tremom, štaviše, opservirao je ovu vrstu straha – „Trema je možda jedna vrsta oholosti, bojazan da nećeš ispasti dobar pa da će te drugi ismijati“, konstatovao je glumac iza koga je 150 uloga u domaćim i stranim filmovima.

Sarađivao je sa Stenlijem Kjubrikom, Klintom Istvudom, ali voli da kaže da je glumac Živojina Pavlovića jer je igrao glavne uloge u pet njegovih filmova i zato što ga ceni kao reditelja te zato što su bili prijatelji. Slaže se sa tim da se njegova karijera može podeliti na dva razdoblja – pre i posle filma „Pre kiše“, koji ga je lansirao kao umetnika na međunarodnu scenu. To drugo poglavlje poklapa se i sa odlaskom iz zemlje zbog rata u kojoj će se i posle njega neretko osećati kao stranac. „Jedno je osjećanje kad izgubiš zemlju u kojoj si rođen i kojoj si vjerovao.

Odjedanput si stranac svugdje, čak i unutar te zemlje koja sada ima drugačiji oblik“, kazao je jednom Šerbedžija, poznat i po svom antiratnom aktivizmu. „Stranac“ je takođe i naslov jedne od njegovih knjiga, ali i tip uloge koju je najčešće dobijao u stranim filmovima.

Zbog svojih pesama, koncerata, intervjua i generalno boemske prirode, mnogima deluje kao neko ko ležerno pristupa svakom poslu, međutim, po načinu na koji radi reklo bi se da je perfekcionista. Za film „Bravo, maestro“ nije bilo potrebno tražiti profesionalnog pijanistu jer je Rade toliko dobro uvežbao sviranje s jednim profesorom s Muzičke akademije, a u filmu „Život je lep“ profesionalno je „odsvirao“ svoju deonicu na dugmetari, iako instrument nije proizvodio zvuk.

Ni ta posvećenost, kao ni brojne nagrade koje je osvojio, nije, međutim, pokolebalo njegovog oca u tome da nikad ne pogleda nijedan sinovljev nastup. Rade kaže da je to bilo iz protesta jer se njegov otac nadao da će mu sin koji je bio jako dobar đak u gimnaziji izabrati da bude doktor ili naučnik. S druge strane, Rade nikad nije oprostio ocu što ga iz straha da ne pokvari uspeh u školi nije upisao u muzičku školu za koju je, kako su mnogi tvrdili, bio izrazito talentovan. „I toliko mi to nedostaje. Uvijek kad se napijem počnem svirati klavir po stolu“, izjavio je nedavno. Rade Šerbedžija rođen je 27. jula 1946. godine u mestu Bunići u Lici. S rediteljkom Lenkom Udovički ima kćeri Ninu, Milicu, Almu, Vanju, a iz prvog braka ćerku Luciju i sina Danila. Svastika mu je Kori Udovički, a kuma njegove dece Vanesa Redgrejev.

Povezani tekstovi