radivoje bojicic foto youtubeFoto: Screenshot/YouTube

Pored književnika Svetislava Basare i profesora beogradskog Pravnog fakulteta Zorana R. Tomića ovogodišnji dobitnik nagrade „Dragiša Kašiković“ je Radivoje Bojičić, istaknuti autor romana i priča, dramski pisac, scenarista, aforističar, istraživač istorije našeg humora i satire i dugogodišnji glavni i odgovorni urednik „Ježa“, najdugovečnijeg balkanskog i jedinog domaćeg štampanog satiričnog časopisa.

U obrazloženju nagrade je navedeno da „to što Jež postoji u kontinuitetu od 1935. godine istinski je podvig, za šta najveća zasluga u poslednjih nekoliko decenija pripada prvom čoveku časopisa. Bojičić piše prividno lako, u stilskim figurama, višesmisleno, zavodljivo, duhovito, kritički, lepršavo, koristeći raznovrsnu leksiku.

Čini to kontinuirano, ali uvek originalno i sveže. Poslednjih nekoliko godina prosto je tematski, stilski i poetički ‘eksplodirao’, postigavši punu stvaralačku zrelost, na radost, pa i oduševljenje čitalaca ‘Ježa’, drugih listova i časopisa u kojima objavljuje i, posebno, brojnih pratilaca na društvenim mrežama.

Zahvaljujući satirama Radivoja Bojičića naše društvo je u prilici da se posmatra u ogledalu, koje i kada je krivo, pokazuje njegovo pravo lice“.

Kad je u pitanju satira u Srbiji, Bojičić kaže da je satiričarima i humoristima uvek lako, jer se oni bave poslom koji čoveka čini superiornim i koji je privilegija.

Govoreći o odnosu prema karikaturistima Dušanu Petričiću i Koraksu, Bojičić je na gostovanju u emisiji „Novi dan“ na N1 pre dve godine kazao da su obojica „sjajni umetnici“ koji bi trebalo da budu negovani, a ne progonjeni.

„Oni bi trebalo da budu ostavljeni na miru i da nam otkrivaju istine kojih često nismo svesni“, rekao je tada Bojičić. On budućnost satire vidi na društvenim mrežama, gde, kako kaže, ima bisera i dodaje da se satira seli tamo gde se seli i ostatak sveta.

Radivoje Bojičić rođen je 1949. godine. Njegov književni rad obuhvata kako literaturu namenjenu odraslim čitaocima, tako i deci. Objavio je desetak romana i nekoliko zbirki pripovedaka. Napisao je više pozorišnih i TV drama, od kojih su najpoznatije bile „Želja zvana tramvaj“ i „Alo, ođe mobilni“.

Svoje aforizme objavljuje u mnogim časopisima, među kojima su Politika, Večernje novosti, Blic, Dnevnik, Glas, Ilustrovana politika, Glas Crnogoraca, NIN, Duga i drugi.

Objavio je nekoliko zbirki u kojima je sabrao svoje satirične aforizme. Zastupljen je u brojnim antologijama aforizama, a i sam je sastavio više antologija. Po rečima mnogih njegovih savremenika, „On je antiheroj ove naše male ‘Osamdeset četvrte'“. Njegova dela su prevođena i nagrađivana.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.