Rozalin Higins Bez obzira na to da li će strane biti zadovoljne, presuda koju danas izriče predsednica Međunarodnog suda pravde UN u Hagu Rozalin Higins staviće tačku na 14 godina dugačak sudski proces u kojem je prvi put odmeravana odgovornost jedne države za genocid. Higinsova će saopštiti da li je ova najuglednija institucija međunarodnog prava prihvatila ili odbacila navode bosanske tužbe da je od 1993. do 1995. u BIH Srbija počinila genocid. Na presudu nije moguće ulagati žalbe, ali je izvesno da će zbog specifične prirode i dalekosežnih posledica

ona dugo biti pod lupom svetske javnosti.
Rozalin Higins prva je žena koja je ušla u petnaestočlano sudsko veće Međunarodnog suda pravde UN (1995), prva predsednica tog suda (2006), a danas će u istoriju ući i kao prvi sudija koji je izrekao presudu jednoj državi za genocid. Rođena je 1937. u Londonu. Iako odrasla u porodici u kojoj niko pre nje nije završio fakultet, obrazovanje je krunisala titulom profesora međunarodnog prava. Prethodno je završila gimnaziju, Griton koledž na Kembridžu, gde je 1962. i diplomirala pravo. Iste godine na Jejlu postaje doktor pravnih nauka, a u Kembridžu magistar.
Higinsova je bila poverenik Velike Britanije u pravnom komitetu UN, a 1960. je radila na Brukings institutu u Vašingtonu. Po povratku u London 1961. postaje saradnik Londonske škole ekonomije i političkih nauka. Kao stručnjak za međunarodno pravo radi u Kraljevskom institutu za međunarodne odnose, a na mestu profesora prava na Londonskoj školi boravi od 1981. do 1995. Angažovana je i kao profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Kentu. Napisala je veliki broj knjiga i značajnih članaka iz oblasti prava UN, korišćenja sile, odnosa državnih i diplomatskih imuniteta i ljudskih prava. Sedamdesetih godina zainteresovala se i za proučavanje naftnog prava. Članstvom u Kraljičinom savetu kojim je 1986. profesionalni status Higinsove potvrdila i kruna, počeo je njen rad na sudu. Nekoliko puta je pred Međunarodnim sudom pravde zastupala države Komonvelta. Jedan od najzapaženijih slučajeva u kojima je učestvovala je i „Lokerbi“ u kojem je zastupala Britaniju u sporu s Libijom.
Nosilac je ordena Dama komandant, jednog od najviših britanske krune. Od 1961. godine udata je za devet godina mlađeg lorda Terensa Higinsa, političara britanske Konzervativne partije.