foto EPA-EFE/ANDREJ CUKICDve sezone zaredom biti MVP završnog turnira Evrolige, prve od te dve i MVP cele regularne sezone, a druge i najbolji strelac elitnog evropskog klupskog takmičenja u košarci, s tim da se sa 23 poena obeleži i samo finale protiv Reala – to je dovoljno da se karijera zaokruži kao fenomenalna, ali i da se postavi pitanje da li je za nju Evropa postala tesna.
Nije da Vasilije Micić još u mlađim kategorijama nije obećavao, slovio je za talenta i išao je manje-više uzlaznom linijom sve vreme, ali su naporan i dodatni rad, te nekoliko pravih odluka na opasnim raskrsnicama u karijeri učinili da bude gde jeste – na samom evropskom vrhu, potvrđeni i ostvareni lider, čovek za šuteve i poteze odluke, u 29. godini kad je pred njim još i te kako slatko vreme za nove pobede.
Bila je ova „beogradska priča“ za njega, kako je rekao, i najslađa u karijeri, u njegovom gradu, njegovoj zemlji.
Na najlepši način obeležio je i dve decenije bavljenja košarkom, startovao je u OKK Beogradu nakon što se preselio u glavni grad iz rodnog Kraljeva.
Bio je kratko i u Zvezdi a zatim u FMP-u. Već sa 16 godina debitovao je za seniorski tim Mege i tu je počelo „odvajanje“ onih koji su posebni i kojima će košarka biti profesija.
A onda je usledilo nešto što bi se moglo nazvati krizom, prva sezona u Bajernu obeležena je nezgodnom povredom i nesnalaženjem, drugu godinu tog ugovora odradio je u Crvenoj zvezdi, nije ispunio očekivanja crveno-belih, i bio je to period opasnog stagniranja, za mnoge igrače koban po karijeru.
Radio je još više i još napornije, put ga je odveo u turski Tofaš, bio je neophodan restart karijere u manjem klubu sa većom minutažom i počelo je uzletanje.
Usledio je odlazak u Žalgiris, mladu i ambicioznu ekipu sa mladim i još ambicioznijim trenerom Jasikevičijusom, i napravljen je bum osvajanjem trećeg mesta u Evroligi u Beogradu.
Tad su već mnoga vrata bila otvorena, počela je zlatna era sa Efesom, da li će se nastaviti, videćemo.
Još 2014. na draftu ga je odabrala Filadelfija, 2020. prava na njega prosleđena su ekipi Oklahome.
Neposredan i spontan i u zvaničnim kontaktima, Micić je jedan od retkih koji prema izazovu kakav je NBA liga pokazuje racionalnu uzdržanost.
„Iskreno, imam želju da odem u NBA, ali jedino da igram tamo. Ne vidim sebe da odem da bih rekao drugarima iz kraja da sam bio u NBA ligi i da im donesem dres Oklahome. Mene to ne inspiriše. Oni to znaju, iskreno sam im rekao. Možda to nekome zvuči arogantno i prepotentno, ali tako je“, rekao je u jednom intervjuu.
I definitivno tako i misli.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
