Kako je poremećen odnos rada i kapitala

Kasnije je bio vlasnik i direktor „Centra za produktivnost“ – Dubrovnik i time stekao iskustvo rukovođenja u društvenom i privatnom sektoru.

Tokom višegodišnjeg konsultantskog rada u oko 40 preduzeća, različitih delatnosti i veličine, primenjivao je proizvodnu filozofiju opisanu u ovoj knjizi.

Pored praktičnih problema ekonomskog organizovanja rada i kapitala autor promišlja i teorijska dostignuća i na njemu svojstven način pravi sinergijski koncept teorije i prakse.

Knjiga se bavi problemima racionalnog/svrhovitog delovanja ljudi i njihovih zajednica, radi opstanka, odnosno održanja života.

Takvo delovanje ima za krajnju svrhu sticanje slobode ovladavanjem vremenom i prostorom.

Međutim, krajnja svrha racionalnog delovanja je rezultat niza parcijalnih (lokalnih) nastojanja ljudi i njihovih zajednica da ostvare postavljeni cilj.

Tu međuzavisnost parcijalnih nastojanja i dostizanja krajnje svrhe ljudi (koja ima bezvremene vrednosti), mnogi su do sada gubili iz vida.

Neuočavanje te protivurečnosti dovodi i do neshvatanja svrhe ljudskog postojanja i delovanja na šta uverljivo i argumentovano ukazuje knjiga Ljubiše Milovića.

Autor insistira na otklonu političkog uticaja na slobodni, prirodni tok razvoja ekonomske organizacije rada i kapitala.

Knjiga je podeljena u tri glavna dela: I Prolog, II Praksa i III Epilog.

„Prolog“ sadrži analizu misli Adama Smita, a kao rezultat toga u trećem poglavlju se definiše „Dijalektika rada i kapitala“.

Meni je posebnu pažnju privukao deo u kome se tvrdi da se u vreme Adama Smita i u periodu od dva veka nakon toga, desilo „istorijsko razmeđe“.

Taj naziv autor koristi kako bi označio period u kome je došlo do nastanka dva koncepta političke ekonomije i na njima zasnovana dva osnovna modela društvenog uređenja – kapitalizma i socijalizma.

Izrazi „kapitalizam“ i „socijalizam“ nastali su tek u devetnaestom veku, i to u redovima marksista, nakon viševekovne upotrebe izraza „kapital“.

Na kraju autor knjige konstatuje: „Još je važnija činjenica da, do dana današnjeg, većina marksista nije razlučila suštinske razlike u funkcijama i odnosu dve osnovne ekonomske kategorije – Rada i Kapitala.

Istovremeno, pobornici kapitalizma su u teoriji i praksi uspešno razradili mehanizme i instrumente kapitalističkog sistema zasnovanog na kapital-odnosima, i to pre svega pogrešnim tumačenjem misli Adama Smita, iza kojih su krili svoje namere.“

U drugom delu knjige pod nazivom „Praksa“ analizirana su dva ekstremna stanja: željeno stanje definisano na osnovu izveštaja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu o Četvrtoj industrijskoj revoluciji („Industrija 4.0“) i realno stanje, koje je posebno opisano.

Autor svoje vizije želi da dočara čitaocu ne samo rečima nego i slikom, pa tako „Željeno stanje“ ilustruje na korici knjige na kojoj je prikazano kako kompozicija voza ide nizbrdo, od Adama Smita do Četvrte industrijske revolucije.

Ovim autor želi da ukaže na ubrzanje razvoja „Industrije 04“ do eksponencijalnog nivoa, što ilustruje osnove tog razvoja.

Na više mesta u knjizi autor ukazuje na značaj dostizanja eksponencijalnog rasta za razvoj ljudske civilizacije, a to je i jedan od glavnih efekata svrhovitog delovanja, što je i krajnja svrha uvođenja „Ekonomske organizacije rada i kpitala“.

Da je to glavna tendecija razvoja ekonomije, tehnologije i organizacije ukazuju trendovi u proteklih dva i po veka, od vremena kad je delovao Adam Smit („Prva industrijska revolucija“) do „Četvrte industrijske revolucije“ koja za osnovu ima veštačku inteligenciju i nanotehnologije..

U „Epilogu“ autor ukazuje da se željeno stanje može ostvariti jedino svrhovitim delovanjem.

Međutim, autor upozorava da realni tok stvari ukazuje da je ostvariva pretnja za dalji razvoj čovečanstva poznata kao „Apokalipsa“, ako se nastavi upravljanje privrednim subjektima, državnim poslovima i na globalnom nivou, na klasičan način. Istorijski i tematski posmatrano knjiga obuhvata period od Adama Smita do Četvrte industrijske revolucije.

Svoj trud da podstakne različite stručne profile na saradnju u budućim aktivnostima autor knjige je proširio i na pitanja zasnivanja Ekonomske organizacije rada i kapitala.

Da bi pokrenuo tu saradnju on je u „Epilogu“ ponudio osnovne premise zasnivanja kako bi se omogućilo definisanje celovite teorije svrhovitog delovanja, oblikovane u sledećih šest tema: Modelovanje opšte teorije svrhovitog delovanja, Filozofsko-antropološke osnove, Dva osnovna uticajna faktora, Moguće faze razvoja civilizacije, Četiri industrijske revolucije, i „Biti ili ne biti?“, pitanje je opstanka.

Zato tehnika najozbiljnije postavlja pitanje: šta je čovek! Pored nuklearne energije sa biotehnologijama i nanotehnolohijama to pitanje sve više dobija na značaju jer to su „mačevi sa dve oštrice“, mogu se upotrebiti za dobrobit čoveka ali i za njegove uništenje.

Autor je dao prikaz protogonista četiri tehnološko-ekonomsko-poslovne (TEP) revolucije, pa tako u okviru prve formira pentagon od: Smita, Marksa, Lajbnica, Vata i Papena, druge Tejlora, Forda, Faradeja, Tesle i Tjuringa, treće Hamera, Šinga, Vinera Minskog i Grozberga, i četvrte Fajmana, Osavu, Kadotu-Kaneskog.

Zeptera i Maska.

U knjizi autor prestavlja i obrazlaže zašto je izabrao navedene ličnosti kao protogoniste navedenih TEP revolucija.

Autor knjige, posebnu pažnju posvećuje sledećem citatu Adama Smita: „Svakom čoveku je ostavljeno da potpuno slobodno sledi svoj vlastiti interes na svoj vlastiti način i da i svojom radinošću i svojim kapitalom konkuriše s radinošću i kapitalom svakog drugog čoveka ili reda ljudi dokle god ne povređuje zakone pravednosti“, dok je, svakom društvu (zajednici ljudi) cilj da uveća kapital društva i pojedinca na bazi zakona pravednosti zastupljenosti u kapitalu, radu i raspodeli.

Ako nije tako, autor nemo priziva reči vladike, pesnika i gospodara Crne Gore, Petra Petrovića Njegoša: „Vuk na ovcu svoje pravo ima ka tirjanin na slaba čovjeka. Al( tirjanstvu stati nogom zavrat ljudska dužnost jeste najsvetlija.“

Moram izneti i svoje zadovoljstvo da sam u svojstvu recenzenta imao priliku da među prvima čitam ovu knjigu. Zato knjigu toplo preporučujem svim znatiželjnim čitaocima, nastavnicima srednjih škola, studentima društvenih i tehničkih fakulteta.