Antiheroj pravednik

U Srbiji ga je prošle godine objavila Čarobna knjiga u prevodu Draška Roganovića.

Tandem Filips-Brubejker sarađuju od 2003. Od tada su zajedno napravili nekoliko serijala među kojima su najpoznatiji Sleeper (2003-2005), Criminal (od 2006. do danas), Incognito (2008), Fatale (2012-2014) i The Fade Out (2014-2016).

Ovdašnjim čitaocima poznati su odranije preko pojedinačnih epizoda o Kapetanu Americi i Betmenu (mada su na njima radili odvojeno).

Čarobna knjiga je prošle godine već objavila dva grafička romana na kojima su radili zajedno – Zatamnjenje i Palp.

Radnja Ubij ili budi ubijen fokusirana je na Dilana, dvadesetosmogodišnjeg postdiplomca, koji boluje od depresije i na početku priče pokušava da se ubije. Nakon neuspešnog pokušaja Dilanu se javlja mračni demon koji mu nudi mogućnost da preživi tako što će ubijati druge ljude (otuda naslov).

Dilan prihvata, ali ne bira nasumično svoje žrtve, već se usmerava na korumpirani politički sistem, odnosno profesije koje ga opslužuju – korumpirane advokate i preduzetnike, ruske mafijaše, podvodače, pa i pojedince koji na druge načine zloupotrebljavaju svoj položaj u sistemu.

Dilan se pretvara u pravednika (engl. vigilante), običnog čoveka koji sam uzima da deli pravdu u korumpiranom svetu. Inspirisan je idejama američkih levičara i marksista (kao što je, na pr, režiser Majkl Mor).

Stripovi Brubejkera i Filipsa uglavnom funkcionišu na razbijanju šablona.

U serijalu Criminal, autori preuzmu neki poznati šablon kriminalnih romana i filmova, a onda ga izmene tako što naprave neočekivani zaplet (u odnosu na prepoznatljivi šablon).

U Ubij ili budi ubijen autori prave najmanje dva takva razbijanja.

Prvi je pakt sa đavolom, a drugi šablon pravednika, koji se ovde kombinuje sa antiherojem.

Pakt sa đavolom se uobičajeno radi kad čovek mora da učini nešto nemoralno da bi za sebe ostvario neku korist. Recimo, za ličnu korist (uspeh, slavu ili besmrtni život), morate da nekoga ubijete, upropastite ga ili mu nešto oduzmete.

Dilan, međutim, ne želi nikakvu korist za sebe. On želi da uradi nešto za opšte dobro – želi da oslobodi svet od korupcije i pomogne običnom (malom) čoveku.

Koncept pravednika je i sam nastao kao razbijač šablona (jednodimenzionalnih strip heroja), koji je u strip početkom 1980-ih godina uveo scenarista Alan Mur.

Pravednik (recimo, Betmen, Supermen, Spajdermen) obično ima za cilj da uradi ono što sistem iz moralnih razloga ne može ili ne želi da uradi, ali je u Murovoj izvedbi i sam pravednik podložan etičkim porocima (recimo, strip Nadzirači).

Međutim, Dilan nije samo pravednik, već istovremeno i antiheroj.

Ubij ili budi ubijen je očigledno inspirisan stripovima kao što su V kao vendeta, Beležnica smrti ili serijom Breaking Bad u kojima se kao pravednici pojavljuju obični ljudi, ali koji ipak (kao i pravi heroji) imaju moć koju ostali nemaju.

Za razliku od njih, Dilan nema ama baš nikakvu nadmoć u odnosu na ostali svet. On uspeva u svojoj misiji zahvaljujući skupom pukih slučajeva. Preživljava opasne situacije od slučaja do slučaja, sve dok se njegova srećna zvezda (opet pukim slučajem) na kraju ne ugasi.

Osim toga, za razliku od, recimo, Murovih Nadzirača, koji su puni poroka, Dilan ne samo da ima poroke, već je možda ozbiljno bolestan.

Čitalac je ostavljen pred dilemu – da li takav junak sme da deli pravdu? I ako je on ne bude delio, ko će?