Nakon dvadesetogodišnje pauze, 1970. Borhes se vratio žanru kojim je suvereno vladao: kratkim pričama.
Knjiga Brodijev izveštaj, koja se nedavno prvi put pojavila u prevodu na srpski jezik, u izdanju Lagune, u prevodu Aleksandra Grujičića, ipak će iznenaditi mnoge koji su stekli utisak da prepoznaju borhesovski poetički kanon. Knjiga sadrži i Borhesov predgovor i pogovor književnog kritičara Milana Vlajčića.
Pisac koji je ironično ispisivao pojam stvarnosti u zagradama (paralelni svetovi, biblioteka kao kosmos za sebe, elementi mističkih i ezoterijskih učenja) sada u većini priča realistički oživljava opasnu i zlokobnu atmosferu argentinskog podzemlja – s goničima stada, taljigašima, konjokradicama, varalicama na kartama uvek spremnim da svoju ugroženu čast dokažu veštom upotrebom dugih noževa…
Večne teme vernosti i izdaje, sudbine i slobodne volje, vremena i pamćenja prožimaju brutalni realizam ove neodoljive knjige, jedne od najboljih koje je Borhes napisao.
Poliglota i polihistor sa malo parnjaka u svom vremenu, Borhes je pisao pesme, priče, eseje, preveo je najznačajnije knjige Foknera, Žida, Birsa, Hesea, Kafke, Poa, Vitmena, Virdžinije Vulf, napisao bezbrojne pogovore u sažetom obliku i knjigu filmskih kritika.
Nikad nije imao želju da stvori roman, jer mu epske širine nisu bile neophodne da se izrazi. „Gledao sam da pripremim svoje čitaoce na iščekivanje, a ne na iščuđavanje. Danas, kad sam prevalio sedamdesetu, verujem da sam pronašao sopstveni glas“, rekao je svojevremeno Horhe Luis Borhes.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
