Foto: BETAPHOTO MILOS MISKOVDramaturškinja u više pozorišta u Beogradu, Zenici, Splitu, Skoplju, Ljubljani, Subotici, Prištini i Podgorici, osnivačica beogradskog teatra Nova osećajnost, učesnica pokreta KPGT, umetnička direktorka Beogradskog dramskog pozorišta, članica Beogradskog kluba nezavisnih intelektualaca, osnivačica i direktorka već kultnog Centra za kulturnu dekontaminaciju, Borka Pavićević preminula je pre tačno godinu dana.
Bila je jedina od više stotina kolumnista Danasa koja je izdržala da piše bukvalno od prvog broja u junu 1997. do maja 2019. Većina od njenih 900 kolumni završila je u tri knjige: Moda, Postdejtonska moda i Glava u torbi.
Kažu da je pisala i dok je ležala u bolničkom krevetu. Odložila je lap top rekavši da će tekst završiti odmah čim ustane. Nije ustala.
Borka je bila aktivista kakvu Beograd odavno nije imao.
Uvek je bila spremna da se učlani u partiju Roma i tako im pomogne, da pokrene ili potpiše svaku peticiju protiv rata, nasilja, nacionalizma, rasizma, fašizma, mržnje, da učestvuje u brojnim manifestacijama i demonstracijama, pod vatrom odlazi na područja gde treba da se nešto pomogne, zalaže se za rehabilitaciju ljudi koji su bili za mir, od Josipa Reihl Kira do generala Vladimira Trifunovića, osniva pokret otpora protiv Đilasovih drvoseča platana u Bulevaru, zalaže se da Beograd dobije ulicu sa imenom, onog drugog, Đilasa…
Za sve to dobila je švedsku nagradu Hirošima, nagradu Osvajanje slobode, nagradu Ruts Evropske kulturne fondacije, Orden francuske legije časti…
A ministar kulture kao da ništa od toga nije primetio! Čak, što je dosad nezabeleženo, nije stigao ni telegram saučešća da uputi porodici. Ali, ko će za godinu-dve pamtiti njegovo ime i njegovu bruku.
Uz poslednji tekst Borke Pavićević u Danasu, objavljujemo i autorski tekst istoričarke Dubravke Stojanović.
Ovde možete pogledati i poslednji javni nastup Borke Pavićević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
