Džeremaja i Kurdi „se odmaraju“, Komanča u akciji

Avanture pravdoljubivog, brzopletog i naivanog Džeremaje i njegovog sapu(a)tnika, ciničnog otpadnika koji gleda svoja posla, Kurdija Maloja, u epizodama Zmijsko leglo (2011), Bos (2012), Veliki pas s plavušom (2014), Grad sžungla (2015), Kurdi Maloj i Mama Olga (2017) i Ma nek se nosi (2018), na srpski je preveo neumorni Vladimir D. Janković.

Time je, zasad, kad je reč o sabranom Džeremaji u 12 tomova, završena šetnja po postapokalptičnom svetu nakon nuklearnog rata, u koji su smešteni Džeremaja, Kurdi i galerija (pratećih) likova, uglavnom kriminalci i pljačkaške bande koji kontrolišu život na Zemlji, a od kojih nevini pokušavaju da se zaštite.

Priče u ovom serijalu su slika i prilika problema koje svet, i Amerika u njemu, imaju i dana.

Društveme nepravde, nasilje iz zabave, rasna netrpeljivost, droga, sekte, ucene, korupcija, politilke spletke, gledanje kroz prste ubicama i pedofilima… Crtež Hermana Ipena realističan je sa elementima karikaturalnog što likovima daje dodatnu upečatljivost, a njegovom potezu originalnost.

A šest novih epizoda Džeremaj i njegov prijatelj Kurdi opet (i opet) su u sukobu sa grabljivicama koje nose ljudska lica.

Dve poslednje epizode (u ovom serijalu Čarobne knjige), mogu se posmatrati i kao zasebne celine koje se dešavaju u razmaku od deset godina, a vode se kao specijal. Međutim, one, po svemu dudeći, ne predstavljaju kraj ove sage, jer se 37. epizoda, pod nazivom La Bęte, pojavila prošlogodišnjeg septembra na francuskom jeziku (Dupuis).

Belgijanac Herman Ipen (1938), koji je u svet stripa ušao 1964. epizodom od četiri table stvorenom za legendarni francusko-belgijski strip-magazin Spiru, sa četrdeset godina odlučio je da se odmetne i stvori sopstveni lik.

Džeremaju je kreirao 1978. za nemački magazin Zack, a prva epizoda Noć gravljivica premijerno je objavljerna u sarajevskom Strip Artu, 1979. Ervin Rustemagić, vlasnik i urednik tog magazina, kupio je prava na Hermanovog Džeremaju i didtribuira ga širom sveta.

Kasnije je iz samostalnog ateljea Ipenovog izašao još jedan (kraći) serijal pod nazivom Tornjevi Boa-Morija. Pre toga, primetio ga je plodni strip-autor Greg (Mišel Renije), i počeo s njim da sarađuje na stripu Bernard Princ, a 1969. tandem je započeo je rad na vestern serijalu Komanča, smeštenog u Vajoming 19. veka.

I, upravo, Komanča je sledeći komplet koji će Čarobna knjiga objaviti u narednom periodu, a prvi album sa tri epizode pojavio se ovih dana.