Grad velikih ljudi

Uz kafu se polako preslišavam: da, ne treba da idem po kola, ipak su ovde, pred kućom. Sinoć sam išla u Spomen zbirku Pavla Beljanskog, gde je postavljena izložba „Modna kuća Barilli: Beograd/NJujork“. OK, priznajem – to je bila MISIJA BARILI!!!

Upalim kola, a od skoro, baš od skoro vozim, tu kao nešto po Petrovaradinu, do Tvrđave, most prešla samo kad je moj čovek pored mene kao suvozač… A sinoć je u galeriji, kroz svoju izložbu, publiku vodio mladi istoričar umetnosti Stefan Žarić, naš čovek iz Kule koji je u SAD studirao, a izložba i jeste bazirana upravo na njegovom master radu „Modna ilustracija Milene Pavlović Barili (1926-1945)“, koji je nagrađen prošle godine Nagradom Spomen-zbirke Pavla Beljanskog koja je tada dodeljena jubilarni, 50. put. I znam da su Milenina dela prvi put u Spomen zbirci i da je to i prvi put u istoriji ove institucije da se predstavljaju dela koja su bazirana na fenomenu mode kao vida visoke umetnosti… A volim i Milenine, stihove takođe. Ta ona je, ta modna dizajnerka, multimedijalna umetnica, grafička dizajnerka, pesnikinja i slikarka, bila jedna sjajna žena, još mi je moja baka Čotka, njena vršnjakinja, svašta pričala o njoj. I šta ću, maltene se tek vratila sa posla, al’ sve vreme sebi govorim: jedinstvena prilika da čuješ „iz prve ruke“ sve o njoj, hajde, pali kola, možeš ti to, kada ćeš ako nećeš sada sama preko mosta… još je dan, ali sunce ti ne ide u oči, ma samo s Bulevara levo, pa u Mike Antića i na Trgu galerija si. Parkiraš, i to je to! Kad’ ćeš ako nećeš sada, zbog Milene!

I sve je bilo OK, baš tako, pregledam i kako sam se uparkirala IZMEĐU dvoje kola u rikverc, savršeno k’o onomad davno kada sam iz prve i položila, valjda jedino tada i sada. Setim se i da platim parking. Više i nisam mislila na sve to. Znate kada vas mlad, obrazovan čovek, zaljubljenik u svoju profesiju, koji se ozbiljno posvetio svom projektu „vodi“ kroz svoju autorsku izložbu, pa zna sve detalje, interesantno priča, zanimljivije i od moje baka Čotke… Divno, sve potaman, ispunjena mnogim novim saznanjima izlazim napolje, i PAF! Napolju je MRAK!!!

Da, tu sitnicu sam previdela: u životu nisam vozila po mraku! Keep calm, govorim sebi. Naravno, prva misao: a da ja dođem sutra po kola, posle posla, onako lepo, popodne. Ma ne, koji bih kreten bila, nema šanse… Pojas, svetla, žmigavac…OK – on the road again, evo ga i DŽoni Štulić na 202-ci! Misija BARILLI uspešno završena!!!

Subota, 22. septembar

Distributer novina mi javlja da mi je paket današnjeg Danasa ostavio u kući vozačevih roditelja u Petrovaradinu. Celo pre podne tražim tu kuću u jednoj maloj, „slepoj“ ulici. Zovem Tamaru da našu, za pre podne planiranu akciju, pomerimo za poslepodne. U našem specijalnom izdanju-omotu, objavljen je dodatak posvećen 4. Regionalnoj književnoj konferenciji Book Talk.

I opet kolima do Trga galerija. Tamara i ja ulazimo u knjižaru „Bulevar Books“. Iznenadili su se sugrađani, i obradovali kada su, pored knjiga koje su za sebe odabrali, dobili od nas i besplatan primerak novina. Pružam novine i Tasi koja baš ulazi u knjižaru. „Kupila sam jutros“ – kaže. Znam, redovno čita Danas, uvek kada se sretnemo dobro izanalizira neki tek objavljen tekst iz novena.

Nešto kasnije, na Trgu slobode, gde je sve mirisalo na med zbog aktuelne manifestacije, bilo je isto iznenađenja. Sugrađani koji su zastajali da čitaju najavu „Book Talk“-a na velikim reklamnim panoima, dobijali su od nas novine sa kompletnim informacijama. Naša sugrađanka koja je želela da sa panoa prepiše sebi na papir kada i gde su paneli koji nju interesuju nam kaže: „Ne znam kako ću ovo da izvedem, duva vetar, a baš me zanima“, požalila nam se a onda je dobila novine od nas da može na miru kući da zaokruži koja je tema interesuje i gde i kada. Ju, baš smo je obradovali.

Uveče, odmor od burne radne nedelje. I Kesićeva emisija, posle duge letnje pauze. Evo, gostuje Medenica povodom BITEF-a… I svinjske glave su na tacni u studiju, i suze mi idu od smeha.

Nedelja, 23. septembar

Mogla bih na Cvetnu pijacu na SPENS-u… ali setim se, pa to je samo petkom i subotom. Moraću idući vikend. A baš sam htela da našu baštu ponovim sa nekom novom biljkom. Baš šteta. Jer, kako je krenulo, možda i SPENS-a ne bude do sledećeg vikenda.

Ponedeljak, 24. septembar

Počinje radna nedelja… kako je ono Jergović napisao Basari u pismu: „Sutra je ponedeljak, taj najčešći dan u sedmici“… I upravo je tako, baš je najčešći dan. U Zavodu sa Brankom pregledam poslednji put pred štampu koricu zbirke pesama „O hrid“ Dragice Stojanović, prošlogodišnje laureatkinje naše književne nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja“. Koncentracija, gledamo svako slovo, preslišavamo se… Duboko udahnem, i izgovorim: „Šalji!“ Nema pauze, kolege spremaju mnogo događaja za naredni mesec, pravimo rasporede za koncerte savremene muzike, okrugle stolove, promocije, izložbe.

Divno popodne provodim u bašti sa Iris, pričamo o pisanju njenih priča, gradnji likova… I naša Frida se sunča, opružena na travi, koliko je duga i široka… kao da zna da su ovo možda i poslednji ovako sunčani dani. Jesen je pred nama.

Utorak, 25. septembar

Izlazim na kratku pauzu ispred Zavoda. Branislava mi dodaje iz kola sir i kajmak koji mi je donela sa Uvca. Kakva slast. Odmah zovem sina da dođe, da podelimo. Već nekoliko meseci ima svoj dom, svoju porodicu, i vidim sreću na njegovom licu i to je ono najlepše. Od pre tri meseca je ponosni tata male Sofije! I to je zaista ono najlepše!

Dolazim kući iz Zavoda, na brzinu pravim ručak, jer uskoro se mora ponovo do grada. Počinje 12. Festival proznog stvaralaštva „Prosefest“ što je za mene uvek veliki događaj. U kafiću pored Kulturnog centra, nalazim se sa urednikom festivala Nedeljkom Mamulom. Do pre neku godinu smo zajedno radili ovaj festival i znam koliko su i za njega ovo praznični dani. Već je tu i Bora Radaković, Radivoje Šajtinac, Miljenko Jergović… Miljenko mi piše posvetu u novu zbirku „Opservatorija Varšava“, reizdanje njegove prve zbirke koja je objavljena pre tačno trideset godina. I od tada se znamo. Ovu novu knjigu je nedavno objavila Fraktura. Miljenko Jergović prima nagradu, izlazi ispred velikog panoa sa znakom Kulturnog centra Novog Sada, a na vrhu panela je ispisan slogan festivala „Zauzmi pozu – čitaj prozu“. Naviru mi misli o tome kako smo pre pet godina osmislili i slogan, i fotelju punu knjiga koja je sada brend festivala jer su se u njoj fotografisali i Vargas LJosa, Orhan Pamuk, David Grosman, Klaudio Magris, Slobodan Tišma i mnogi, mnogi drugi, veliki pisci…

Pevaju braća Teofilovići, nestvarno, kao i uvek. Miljenko mi dodaje svoj fotoaparat da slikam. Uvek je voleo fotografiju, rekla mi je to i njegova Ana, nedavno. A ja čekam da čujem šta će reći kada primi nagradu, jer znam da će REĆI…

„Za mene je Novi Sad veliki grad, ali ne zbog njegove fizičke veličine, njegovih ulica i zgrada… za mene je Novi Sad važan jer ima velike ljude. Za mene je ovo grad Lasla Vegela, Voje Despotova… ovo je grad kojem nije bilo dovoljno da ima jednog velikog Tišmu, nego ih ima dvojicu: i Aleksandra Tišmu i Slobodana Tišmu. Zbog njih je za mene ovo ogroman grad, koji se mene itekako tiče.“

I nakon toga, sat i po predobrog razgovora sa učenicima Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ koji ga pitaju o svemu važnom, o pisanju, odrastanju, o književnosti.

Sreda, 26. septembar

Kako mi Novi Sad od jutros izgleda veliki i bitan. Nekada je dovoljno provesti samo sat-dva u predivnom i značajnom razgovoru o suštinskim stvarima sa velikim piscima, pa da čovek malo odmori od ove „guste“ svakodnevice. Napunile se baterije… Na primer, razgovarala sam sa Radivojem Šajtincem, našim Vojvođaninom, kroz čije stihove i rečenice je uvek provejavao banatski vetar. I drago mi je što će, evo, za koji dan, u izdanju Zavoda za kulturu Vojvodine biti objavljena njegova knjiga. Obećavam mu da ću ga zvati čim ugledam kombi iz štamparije ispred Zavodom.

Četvrtak, 27. septembar

Spremam se i za sutrašnji „Book Talk“. Moderiraću razgovor o jubileju: 20 godina od nastanka „Google“-a“. Zar je prošlo već dve decenije? A i Hamović će mi doneti novu knjigu, tek objavljenu u izdanju Clio Mihaila Sebastijana „Već dve hiljade godina…“ Ako ne zaboravi.

I znam šta ću ujutro raditi posle kafe: ići ću kolima do Trga galerija. Kako sam ono rekla: pa ja sam već veteran za tu lokaciju.

Autorka je urednica u Zavodu za kulturu Vojvodine, novinarka lista „Danas“ i „Novog magazina“