Nakon što je prethodnom zbirkom priča Moj muž postala regionalna književna zvezda, Rumena Bužarovska (Skoplje, 1981) novom knjigom, Nikuda ne idem, koju je nedavno objavila beogradska Booka u prevodu Irene Šentevske, pomera granice kratke forme i potvrđuje se kao možda najbolja autorka ovog žanra na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru.
Nastavljajući tamo gde je stala s prošlom knjigom, Rumena ovom proširuje područje borbe i u žižu stavlja odnos lokalnog i globalnog, naših i stranaca, kao i intrigantne pozicije naših tamo i stranaca ovde. Gotovo nemilosrdno oštra, ona majstorski analizira sve balkanske komplekse, jetkim i duhovitim jezikom obračunava se sa endemskom letargijom, kulturom pasivnosti, nečinjenja i krotkog prihvatanja gotovo nepodnošljivih odnosa i uslova života u svetu u kome je lažni moral jedino merilo, a pakost nacionalni sport. Suprotno naslovu, autorka ovom zbirkom dobacuje izuzetno daleko.
„Čitanje ovih priča Rumene Bužarovske književno je iskustvo zbog kojeg ćete bez žaljenja propustiti autobus ili avion, nećete biti sigurni da li je jutro ili veče, a možda zaboravite i da odete po dete u obdanište ili na zakazan pregled kod doktora“, zabeležio je, između ostalog, Sašo Ognenovski povodom knjige Nikuda ne idem. Prema mišljenju žirija Londonskog sajma knjiga 2016, Rumena Bužarovska je uvrštena među deset najzanimljivijih mladih evropskih pisaca.
Bavi se i književnim prevodom sa engleskog na makedonski jezik (Kuci, Kapote, Bukovski). Trenutno je zaposlena kao docent američke književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
