Postmoderno remek-delo najveće jugoslovenske spisateljice koje je, kada se 1988. pojavilo izazvalo tektonske poremećaje na tadašnjoj ex-yu literarnoj sceni donevši autorki „Ninovu“ nagradu za roman godine (prva žena dovitnica tog priznanja),
„Forsiranje romana-reke“ Dubravke Ugrešić, posle gotovo dve decenije ponovo je pred čitalačkom publikom u Srbiji, zahvaljujući beogradskoj izdavačkoj kući „Booka“.Ovo reizdanje dolazi nakon što je Dubravka Ugrešić svoj kultni status u Srbiji iznova potvrdila prošlogodišnjim bestselerom „Lisica“, koji je objavio isti izdavač.
Roman „Forsiranje romana-reke“ svojim ponovnim pojavljivanjem vraća čitaoce u 1980-e godine, u završnu epizodu komunizma, na čije dotrajale temelje autorka smešta radnju – zagrebačke „Književne razgovore“, održane u nekad prestižnom hotelu „Interkontinental“. Taj će se susret pisaca na visokom međunarodnom nivou pokazati kao vrlo zahvalna pozornica na kojoj će „padati maske“ književnog establišmenta, samodopadljivih kritičara, „državotvornih“ pisaca, nerealizovanih talenata i mnogih drugih smešno-tužnih pojava s tadašnje društvene scene. Izvodeći na romanesknu pozornicu celu galeriju likova i priča, naoružana bespoštednom ironijom, ovaj bogat siže autorka procesira u najreprezentativnijem postmodernističkom maniru – od autotematizacije književnosti i pisanja, mešanja žanrova, preko parodirajućeg suočavanja tzv. visokih i trivijalnih oblika, do ukidanja granica između fiktivnog i stvarnog.
Dubravka Ugrešić (Kutina, Hrvatska, 1949), književnica, naučnica, publicistkinja, autorka je romana „Štefica Cvek u raljama života“ (1981), „Forsiranje romana-reke“ (1988), „Muzej bezuvjetne predaje“ (1998), „Ministarstvo boli“ (2004), „Baba Jaga je snijela jaje“ (2008) i „Lisica“ (2017). Objavila je i dve knjige pripovedaka „Poza za prozu“ (1978) i „Život je bajka“ (1983). Osim studije „Nova ruska proza“ (1980), objavila je i knjiga eseja „Američki fikcionar“ (1993), „Kultura laži“ (1996), „Zabranjeno čitanje“ (2001), „Nikog nema doma“ (2005), „Napad na minibar“ (2010) i „Europa u sepiji“ (2913), a potpisuje i knjige za decu „Mali plamen“ (1971), „Filip i srećica“ (1976) i „Kućni duhovi“ (1988). NJena dela prevedena su na više od dvadeset jezika. Živi i radi u Amsterdamu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
