Kosmička saga 1

“Pre Matriksa, pre Ratova zvezda, pre Enderove igre i Neuromansera, bila je Dina”, objašnjava izdavač, novosadska Čarobna knjiga, zašto je ovaj klasik uvršten u njen izdavački plan. Prvi tom “moćnog, uverljivog i genijalnog“ dela, kako ga je Robert A. Hajnlajn (još jedna legenda SF žanra) okarakterisao, sa potpisom prevodioca Zorana Živkovića, pojavio se ovih dana, uz obećanje da će uslediti kompletan serijal, čiji je prvi deo roman istog imena.

Smešten u daleku budućnost, ovaj serijal bavi se kompleksnim temama: ljudskim opstankom i evolucijom, ekologijom, ukrštanjem religije, politike i moći. Prvih šest nastavaka, koje je napisao Frenk Herbert, pravi su trijumf imaginacije i nezaobilazno štivo svakog ljubitelja naučne fantastike. Ili, da se poslužimo rečima Artura Č. Klarka (i opet SF legenda) – “Jedinstven među svim SF romanima… Ne znam šta bi se moglo uporediti s njim – osim Gospodara prstenova.

Kosmička saga u sebe je utkala mnoge stavove i strahove doba u kome je nastajala – od rastućeg značaja ekologije kao nauke, kontroverznih naučnih ideja tog doba, borbe za prava žena i manjina, renesanse psihoaktivnih supstanci, ratova oko najbitnijeg resursa koji pokreće svu mašineriju tadašnjeg društva, uzavrelih političkih tenzija između Zapada i Istoka i pojave oružja koje, konačno, može da uništi ljudski rod, preko mešanja raznih kulturnih i verskih tradicija, uključujući feudalnu Evropu, sve tri velike avramske religije (naročito islam), tradicije afričkih plemena i Zen budizma, sve do vanvremenskih mori ljudskog roda, pitanja moći, vlasti, rata, religije, vrednosti života, težine smrti, odnosa među ljudima, čovekovog i božjeg mesta u Vaseljeni.

Šta dodati osim indikativne rečenice iz NJujorkera – “Moguće je da je Dina još relevantnija sad nego kad je prvi put objavljena”, ili još bolje, komentar iz Čikago tribjuna – “Jedan od spomenika moderne naučne fantastike”.

A SF spomenik imao je i svoju filmsku varijantu realizovanu 1984, u režiji Dejvida Linča. U glavnim ulogama pojavili su se Sting i Kajl Maklaflin. Početkom novog milenujama urađen je i mini TV serijal. Zanimljivo je da je, pre no što je linč snimio svoju verziju, kultni reditelj Aleksander Jodorovski krenuo u adaptaciju ovog SF klasika, sa idejom da uloge dodeli Salvadoru Daliju, Orsonu Velsu, Gloriji Svanson i Miku Džegeru, ali nije uspeo da obezbedi novčana sredstva. Ima naznaka i za nove pokušaje.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.