Na tragu misterije 1

Funkcija mitologije je da nas poveže sa sopstvenim blaženstvom, i ukaže gde se ono istinski nalazi. Kad skrenete sa kursa ili prihvatite neki moralni princip koji je potpuno nepromišljen, kad se povežete sa nečim što uopšte nije prirodno – okrenite se od toga i sledite blaženstvo.

Uputstvo više nego jednostavno pa, ipak, najveći broj ljudi na ovoj planeti ne samo da to ne čini, nego čak ugrožava sopstveno unutarnje biće zadovoljavajući se površnošću kao osnovnim obeležjem svojih života.

A tako je prirodno prihvatiti da mitologija kao proizvod naše mašte, obogaćena iskustvom svake nove generacije, ume i može da nas pokrene u pravcu u kojem bi kroz osvešćenog pojedinca blagostanje dotakao i kolektiv.

Misliti mitologiju u cilju dostizanja ljudskog blaženstva definisao je, i svojim životom potvrdio Džozef Kembel (NJujork,1904 – Honolulu,1987), jedan od najpoznatijih svetskih pisaca, naučnika, teoretičara i tumača mita.

Do detalja o tome čitamo u knjizi Herojevo putovanje.

Džozef Kembel o svom životu i radu, koja je nedavno objavljena u izdanju Zlatnog runa i Milstona iz Beograda, u prevodu s engleskog Branislava Kovačevića.

Reč je o knjizi koju je priredio i uvod napisao Fil Kuzino, uz predgovor Stjuarta L. Brauna, a koja je nastala iz filma o Kembelu, snimanog par godina, gde je opisan život ovog istraživača mita, od njegovog detinjstva do poslednjih godina pred smrt.

Pisac predgovora Stjuart Braun opisuje kako je, posle dužeg ubeđivanja Kembela da će na taj način njegovo mnogostruko značajno delo biti bliže širem krugu ljudi, snimanje filma počelo u januaru 1982, i trajalo naredne tri godine.

Filmska ekipa pratila je Kembela na turnejama širom zemlje, snimajući njegovu poslednju veliku seriju predavanja, i na filmskoj traci sačuvano je nekih pedesetak sati onih najupečatljivijih.

Pred kamerama su beleženi monolozi i razgovori, srdačni susreti, Kembelova sećanja na velikane sa kojima se družio putujući po celome svetu i na imena onih iz nauke i umetnosti čiji je trag prepoznatljiv u njegovoj nauci o mitu (Frojd, Jung, Pikaso, Džojs, posebno Karlfrid grof Durkhajm koji je Kembelu bio zvezda vodilja jer mu je rekao da je „čitav problem života da se postane ‘transparentan za transcendentno’… da se shvati da smo mi manifestacija toga… Da se živi sa mitom. Unutar sebe božanskim životom… da se shvati da smo ne konačni pojam, već sredstvo svesti i života“.)

Knjiga Herojevo putovanje koja je pred čitaocima sačinjena je od najznačajnijih delova filma o Kembelu, uz dodatke koji nisu mogli da stanu u film jer su „zbog minutaže morali da budu izbačeni iz njega“.

Kembel, inače, nije nepoznat našim čitaocima; pre tačno dve decenije objavljena je knjiga U svetlu mita, razgovor koji je sa njim vodio jungovski analitičar, producent i režiser iz Kanade Frejzer Boa (izdanje DN centra iz Beograda, prevodilac Mirjana Sovrović koja je već 2004. u As-Sovexu / Fedonu prevela i objavila Moć mita, Džozefa Kembela u saradnji sa Bilom Mojersom).

Iste je godine i novosadski Stylos objavio Kembelovog Heroja sa hiljadu lica, u prevodu Branislava Kovačevića.

Beogradsko Zlatno runo tu je knjigu obnovilo 2018, a i 2021. ponovilo izdanje.

Time je ovaj beogradski izdavač praktično najavio objavljivanje izabranih dela Džozefa Kembela, nastavivši projekat najnovijom knjigom – Herojevo putovanje.

Džozef Kembel o svom životu i radu.

Pisac, naučnik i profesor komparativne književnosti na Koledžu Sara Lorens, Džozef Kembel se doživotno posvetio i mitologiji čije je korene proučavao, i o tome pisao u nizu knjiga.

NJegovo analiziranje mitova zasnivalo se ne samo na psihoanalizi Frojda i Junga, već i na antropologiji, istoriji, biologiji, filozofiji i religiji, a pre svega na uočavanju onoga što je u mitovima svih naroda zajedničko i svima svojstveno iako je na različite načine, i sa drugim junacima ispričano.

Karakteristike Kembelovog učenja o mitologiji leže u činjenici da je svoje teze o mitovima povezivao i sa umetnošću, posmatrajući ih u sadejstvu ali i uočavajući njihove drugačije ciljeve.

Umetničko delo živi od mitova i uz njih postaje univerzalno; zadatak mitova, međutim, je u tome da čovek, stvarajući ih kolektivno, u sebi kao pojedincu prepozna njihovu jedinstvenost, i kroz nju – svrhu svog postojanja. Drugim rečima, „mit je ogledalo u kojem ego može da vidi sopstveni odraz… pomaže nam da naučimo kako da tumačimo ono što nam se događa… U njemu su sadržani obrasci života koji postoje vekovima, kao i položaj koji mi sada zauzimamo“.

Kembel je stalno podsećao da su Frojd i Jung na najupečatljiviji način pokazali da su heroji i dela iz mitova preživeli do naših dana.

Pokušavao je da pronađe „jednu delotvornu opštu mitologiju“ iako je znao da nje nema.

NJeni fragmenti, međutim, postoje u nama kao „panteon snova“, ali konačnog sistema njihovih tumačenja nema, tvrdio je, i to samo zato što je mitologija sve oko nas, bilo da se proučava njen psihološki, metafizički, religijski, alegorijski ili umetnički aspekt.

Značenja mitologije su jednom rečju neiscrpna.

Da bi se shvatilo naoko jednostavno a, zapravo, vrlo složeno učenje Džozefa Kembela o mitologiji valja ovog naučnika pratiti od detinjstva kroz odrastanje, valja učiti od njegove radoznalosti i autentičnog znanja koje nam prenosi od ljudi Istoka i Zapada čija je misao obeležila prošli vek, ali i filtriranog kroz saznanja stečena svojim životnim iskustvom.

Sve to nam, kao uvod u celokupno Kembelovo delo, pruža knjiga Herojevo putovanmje.

Džozef Kembel o svom životu i radu otkrivajući, na tragu misterije, i privatno lice ovog istraživača i njegove ideje kojima tumači ne samo mitove celog sveta, već i one samo naše.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.