Pisac koji je zasmejavao i razgaljivao čitaoce

Više od jednog veka romani i duže pripovetke Stevana Sremca zasmejavaju i razgaljuju čitaoce svojim likovima Ivka jorgandžije i njegovih pajtaša, Maneta i Zone Zamfirove, Vukadina, kir Gerasa, pop Ćire i pop Spire, Jule i Melanije, svih onih nezaboravnih karaktera kojima je ovaj pisac u svojim delima oživeo palanački mentalitet i smešne osobine svog naroda.

Budući prevashodno humorista, Sremac se odvaja od dotadašnjih realista koji su pisali pripovetke iz seoskog života i daje široku sliku društva, pri čemu je do danas ostao jedinstven srpski pisac koji se uspešno oprobao u tri različita narečja srpskog jezika, obogatio njegovu leksiku i dočarao kako patrijarhalnu i tradicionalnu tako i onu građansku Srbiju svoga doba.

Nekoliko Sremčevih pripovedaka, kao i romane Ivkova slava i Zona Zamfirova, karakteriše uspelo korišćenje dijalekatskih i lokalnih osobina niškog govora.

U romanu Pop Ćira i pop Spira, najpopularnijem njegovom romanu o svađi i tuči dvojice popova Bačvana, takođe uspešno iskoristiće provincijalizme, varvarizme i kolokvijalni govor banatskih i bačkih žitelja da prikaže društvene prilike u Vojvodini onog vremena.

Najzad, Beograd, šumadijsku palanku i govor koji je preovlađivao u građanskim sredinama u Srbiji s kraja XIX veka ovaj klasik srpske književnosti ovekovečio je u romanima i dužim pripovetkama Vukadin, Kir Geras, Buri i Englezi, Čiča Jordan i još nekima.

I pored svojih neprolaznih likova, glavni junak Sremčevih dela je atmosfera smeha.

Smešne situacije, anegdote i zbivanja izašli su iz njegovih romana i zauzeli mesto u narodnom predanju i prepričavanju kao događaji koji su se stvarno odigrali.

Zato su uvek bili pogodni za pozornicu, pa je još sam pisac dramatizovao svoj roman Ivkova slava, a do danas se brojne dramatizacije njegovih dela igraju u pozorištima i prenose na film i televiziju.