Nekadašnji urednici imali su običaj da povremeno šalju novinare na teren sa zadatkom da donesu neku toplu ljudsku priču.
Ukrajinski književnik srednje generacije Oleksandr Bojčenko (Černjivci, 1970) opredelio se upravo za tu formu, bar u knjizi 50 % u pravu (Kulturni centar Novog Sada, 2020).
Čini je 50 kolumni / eseja / novela ili naprosto sličica iz svakodnevnog života u doba tranzicije.
To je vreme ne toliko reformisanog koliko deformisanog komunizma, vreme u kojem je mali čovek – isto kao nekad – samo slamka među vihorove.
Mada postsovjetska stvarnost u njegovoj otadžbini nije odviše vedra, autor je sačuvao vedar pogled na svet.
Umesto da kuka nad sudbinom, i uprkos tome što ništa nije smešno, on uvek nađe razlog za osmeh.
Ili bar smešak.
Recimo, profesor odbija da od načelnika Službe bezbednosti primi novac kako bi njegovom sinu dao odličnu ocenu.
Sutradan načelnik u profesorov stan donosi svinjsku polutku.
Pripovedač je zasmejao čitaoca.
Esejista ide korak dalje: kaže da se zemlja u kojoj je tako nešto moguće bliži neumitnoj propasti. Rečenica je jednostavna, uvek puna duha.
Dakle, putovanje vozom: „Negde u četrdesetoj sekundi putovanja one su, razume se se, počele da postavljaju doručak na stočiću, a najaktivnija je još izvukla i litarsku flašu domaće“.
Ili, ne bez gorčine: „Ako zemlju ne promenimo ni posle rata, teško da će naši unuci shvatili zašto su ratovali njihovi dedovi“.
Pred čitaocem se nižu prizori i likovi koji svedoče o nedaćama, mukama, batrganjima i dovijanjima piščevih sunarodnika, vazda spremnih da rade po svome i da gunđaju protiv vlasti.
Svaka vlast obećava boljitak na evropskom putu.
Evropa je tako blizu, a beznadno daleko.
Zvuči poznato?
Prevoditeljke Ala Tatarenko i Milena Ivanović odlično vladaju i ukrajinskim i srpskim jezikom, poznaju život i njegove apsurdne strane i u Srbiji i u Ukrajini.
Znalački i pitko su prenele koliko sadržaj, toliko i duh Bojčenkove proze.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
